Delo

CPIICKA ЕМИГРАЦИЈА У РУСИЛИ 51 нема тамо више своје партије, а садашњи ннез Милош, сгекавши љубав народну, врло је силан и опрезан према сваком покушају против садашње управе у Србији.” У ствари није бпло овако, као што je Леонтије мислио. Године 1816 основана је тајна хетерија, која је хтела из Србпје ди1ш устанак на Балкан. Полуострву. За тај су посао хетеристе успеле задобити н Кара Ђорђа, који је требдо да се стави нокрету на чело. У друштву с једним хетеристом Кара-Ђорђе је успео умаћи нз Хоћина, срећно је прешао и срнску границу. Шта је ту било, нама јс познато, а и г. П. Морозов је у овом свом чланку тај догађај описао по Ранке-у и Милнћевићу. Кад је император чуо за смрт Кара-Ђорђеву, заповедио је да се удовнци издаје за живота пензнја од 1000 дуката, алн да се цела породица одмах иресели у Н. Миргород заједно са другпм породпцама и блиским пријатељима пок. вођа. Удовица је опет молила да остане у Хоћину, јер се, вели, „навикла на ово место, из којега не би могла отићи а да се јако не растроји;“ и та јој је молба, тако изгледа, била уважена Над осталим је Србима био појачан надзор. Министарски савет решио је да нм се помоћ обрати у пензију, коју ће примати за живота, али да се одмах удале из Бесарабије. У Фебруару 1819 намесник им је, по неком неспоразуму, издао бно пасоше, али их аустрнјска власт није хтела пропустити, те су се опет морали вратити у Хоћин. Само је М. Миловановић успео био том приликом провући се и доћн у Србију, где je заузео положај од утицаја. Годнне 1830 допуштено је сриским чиновницпма да"се врате у Србију и дата им је, као помоћ, годишња пензија. * Држали смо.да је вредно саоиштити, без икаквих коментара и тумачења, ове податке о судбини српске емиграције у Русијп онако, како их је извео био у поменутом своме чланку П. 0 Морозов. Врање. Свет. Ст. (Зимиљ. % . 4*