Delo

Љ У Б А В Ко he знатн шта је срцу; Кад у њему кнптп, ври Кад се чудна жеља родп : Имај, љуби или мри ! Ко би знао пута речи, Којом жеља даје јав ; Ко снлника, ко их стиша, Носећи им заборав ? ! Отворимо старе књиге, Вечност каже : «Срце зна, .Бубав му је бољци име, Ког јој бурна младост да!в А за жељу мало зборп, Само велп : внди пре .Бубав мајка, жеља чедо, Једно с другим сложио гре ' Па да нс бн ћутке прошле Кроз животни кратки крај, — Кад су близу творцу своме,. Шаљу крадом уздисај !.. Ал’ ако им нико не хте Разумети бола јек, Тад се жеља тугом ствара, Да потражи мир н лек. Од тог болест буја, јача Њом се живот губп вас, Кад га згори, тад нх стиша Све заједно — смртнп час !. 1896. / f Јунија.