Delo

60 Д Е Л 0 му отворене оволико н сјајне. На лицу му тренти нека вера јача но икога другог у гомили и просто озарава све, а сврх свега тога оно његово поуздање и воља, које му се види од пете до главе. Сви се у ућутали, а оч викну, да га свакн чује и разуме. — Браћо, бпрајте ме, ако хоћете, да су вам куће мирне ! Бирајте ме, ако хоћете, да с вама заједно зној знојим за ваше и наше добро ? Бирајте ме, ако тражите иравду и поштење, да никога глава пе заболи а ако ми ко дође, да каже: брату сам пошао, брат мс дочекао ! — Ту брзо мегу руку у џеп и извадп нешто — На ! Ево само овај грош имам у џепу ! Онога ми сунца и ове ми земље, опа ме не примила сунце ме не снјало, ако више п пару имам ! За ово свећу мртвом сину да запалим онај час, онај дан, ако ми ко каже : бре, ти се огреш и о мене, кмете Томо ! II њега изабраше. Сад знај, да сина никада није имао, а веруј да је имао више од онога гроша. Али што је чудно, да су му сви, па и ја с њима, веровали. II да нема више од гроша п да да бн за њ купио свећу и да је и он сам тако мислио. Ко га зна, али ја опет кажем, из њега изађе по нешто јако и убедљиво, али •— немерњиво ! После је својим кметством терао дање и извеснпм нланом. Прву плату даде па сиротињу — брашно да им се купи. 0 томе се онда само говорило. Другу после за друго, ако ти трећу. Да.пе не знам, али сети се оне чаше проте Матеје, на ћеш видети да од почетка зависи све... — Еј, чу се глас више нас. Ми поглодасмо горе, а на обронку мало у косо од нас стоји наш домаћин, држп зеца десном руком п заклања лице од ветра. — А ми, викну он кроз ветар. муку мучимо са зечевнма. а ви у јарузи јеглеппшеге ! Гледајте га, хајдука крвава ! II гу њихну зецом па нас, па се сиусти у јаругу. II ако је време зло било, њега није узнемирило. Увек је и сад весео, пздрж.вив и пун духа. Прво нам исприча све о лову. ко је где иао, ко је шта убио, а на послетку рече : — Бпдпм ја, да ћемо још једном овако ! Кад смо се враћали у варош, био je исти као и кад смо