Delo

ЈЕДАН Г.ОРАЦ Н1 долазили. Час на ко.шма, час на земл>и, час у кући, час у снегу, свугде први и неуморан. Три пута је пунио револвер н шенлучпо у наше здрав.ве, а чинило се да се од задовошства раскида. Онај мп друг ирпђе н шану : — Верујеш ли, да је весео ? — Верујем, рекох. — II ја тако исто. * * * У нашој вароши жнвели смо и мирио и лепо. Оно што нас је заннмало — то јест о чему је свакн водио рачуна, до лазило нам ie поштом сваког дана и ми смо носле све тумачили „у нашу” или „у њнну« корист, пецкали се добро н по некад крупно, али ннко своје није напуштао. Што се тиче Томе, он је био међу својима — првп. Чинило се, да то није тражио. али је увек ишло на то и он је све држао сам п бпо je међу својима све и сва. Впђао сам по некад гомилице њуди, како ћуте н као да су забринути. И.ма нешто, што се не разуме, и зато су злово.бни и љути. Али кад пм дође он Први сусрет, првп покрет, прва његова реч све оживн ! Оп нресуди или растумачи и одмах је све готово. Може бнтп да су сви они тако мислили, али он првн рече. Омда већ настане разговор и живахност и сви се разиђу — веселп. А н он је с њима говорио чудновато. И онн, што су га знали од детињства, чини ми се, да су у њему гледали по некад човека страног, који пх себи привлачи нечим страним. Тако, некоме који бн рекао друкчпје но он, каже од прилике овако : — Потре, брате рођени ! А што то кажеш ? Ама једно је небо, једна је наша капа, па зар главе да нам буду друкчије?! А кад се море песмо на дудове као деца. зар и ти, као и ја ниси волео дуд! ? Ко нам сад пзврте памет, иа тн кажеш овако, а ја онако ? Што ти ие рече ирви «твој иредлог", на да се одмах прекрстим и да кажом; амин, тако је [ Петре, брате слаткп, сећаш лн се, да смо увек бпли два тела, а једна памет ?... А ? Петар и збуњен и раздраган, сав се зацрвенео, па каже: