Delo

6 Д Е Л 0 ђена и зеленилом украшена. Пред њом се дизаху два вита јаблана, као два исполина. Тамо — амо по целом дворишту беше различно дрвеће, а пред самом кућом — ниско ограђени вртић, пун свакојаког цвећа. То беше кућа војводе жупског, Петра Ђукића. Дан 16. августа беше красан и тужан. Красота долажаше од Бога, туга од људи. Кад човека радост обузме, кад је чио и весео, све му се мили, и свака тварчица изгледа му дивна, готово величанствена Он се њоме забавља, њом се разговара и у њој ужива. Снађе ли га туга или сета, све му је досадно, ружно, одвратно, и од свачега одвраћа лице своје. Овога дана, када се сунце клоњаше заходу своме; када још само врхови витих јабланова беху озарени зрацима његовим; и када уморни лептирићи, слетаху на мирисно цвеће, тражећи преноћвшта свога, — пред кућом војводином беше се слегло мноштво народа. Оружани јунаци ишчекиваху војводу, а свет се сакупио са свију страна да поздрави ратнике. Три добра коња стајаху пред кућом, очекујући господаре своје. У неко доба отвори се капија, и свет нагрну у двориште, да причека војводу. У тај мах један снажан младић, држећи на рамену, разви* јену заставу, изиђе из куће и проби кроза свет. То беше Стојан Ђенајдијћ, писар војводе жупског. Ево већ се јавња и војвода, а за њим греде син му, јунак од својих двадесет година. На обојици блиста војводско одело, извезено сребром и златом. Војвода, и ако седи старац, још беше чио и крепак. Густа, седа коса, вираше му испод самуркалпака, а дуга седа брада пала на прса, те покрила токе на јунаку. За њим иђаше млађани му син, загрњен рукама материним. Милина га беше видети. Висока раста узвишена чела, препланула лица, прострељивих очију, орловскога носа, малених и неномичнпх уста, — у свему слика врсног и поносног оца. У руци ношаше дугу пушку, а за пасом блистаху се два пиштоља, сребром окована. Још га науснице не беху довољно гариле, а већ се креће у бој за одбрану домовине своје ! А отац, тај неуморни ратник, прекаљен у мучнпм борбама, стуиаше, као младић, слободно и иоуздано, без иремпшљања и устезања.