Delo

Н Е И М А Р И 7 Час растанку приближи се. Војвода уседе коња, исука сабљу и ману њоме. Добоши ударише и војска се крете. Мати обгрлила јединца, притисла на груди, па л>уби, а сузама орошава оружје у јунака. Народ громко поздрави витезове и испрати их, молећи се Богу за срећу њихова оружја. Тек што сунце беше за гором, а јунаци под Ђунис падоше. * * * Крушевац је обузела тешка туга. У њему нигде ведра чела ни поуздане руке. Све што беше одрасло и што даваше живота од себе, оставило беше огњиште и отишло у војску. Само старци, жене и деца, осташе дома , да страхују за својим милима. Дани пролажаху, а страх све већи и тежи. Са бојног поља још никаква поуздана гласа. Првих дана месеца септембра једна млада, осамнаестогодишња девојка, сеђаше у вртићу нред кућом војводе жупског. То беше Спасенија, кћи војводина. У руци држаше једну ружу, преврташе је и гледаше очима пуним миља. Ова женска прилика беше мешавина оног што зовемо лепотицом и јунаком. Имађаше нечег, што живо привлачи, и нечег, што уздржава, што улива поштовање. Црте ванредне лепотице беху попуњене цртама одличног витеза. Одмерено висока, ватрених, црних и крупних очију, мало орловског носа, херојског погледа, витешког држања, — ето таква беше ова прилика, ова млада лепотица. Глава јој беше оборена, а дуге, црне косе пале јој низ плећа, те несташно додирују неколико цветића. Кад и кад, са врхова дугих јој трепавица засјала би по која суза, и, пошто би преломила сунчану зраку у разне боје, спустила би се поступно низ румено бело лице њено, пуно дражи и лепоте Ружа у руци беше увела, и као да у тој увелости лежаше сва туге њезина ..% У један мах она уздахну, притиште увели цветак на усне и ватрено пољуби. Из очију грунуше јој сузе. Она тихо зајеца, и кроз јецање чу се једна једина реч : Стојане !