Delo

•8 Д Е Д 0 Спасенија хтеде и даље, али Јв нешто уздржа. Она спази матер своју, која јој баш у том тренутку прилажаше. — Спасенија, кћери,.... шта ти је ? Девојка погледа матер, па брзо обори главу и сакри очи. Мати приђе, метну јој руку на чело и болећиво рече : — Да ти није што зло, кћери ? — Није, нано, — одговори девојка, не дижући главе. — Ти тужиш, снаго моја?.... 0, Турци, проклети да ете!... Што вам је крива ова јадна земља ? Што ми отргосте сву срећу, сву наду, све добро моје ? ! Старица процвиле, а сузе јој ударише низ лице. Она окрете главу и покри очи рукама. Спасенију потресоше сузе материне. Она се диже, зграби обе руке њене и стаде их љубити. По том паде матери око врата, и поче је анђеоским гласом тешити. Баш у том тренутку отвори се капија широм и један коњаник, суморна лица, упаде у двориште. То беше гласник са бојног поља. — Какве ли нам гласе тај доноси ! — рече мати преплашено и пође коњанику на сусрет. Шта је бигло на бојном по^у ? Тога дана на Делиграду беше одиграна крвава драма. Дан би и прође. Сунце се већ клонило западу своме , и од ове величанствене, златом и сребром урешене рипиде, остаде још само једна ноловина. Злаћена пера њена, растурена по бисерном нлаветнплу небесном, губљаху се све више и више, док најзад не ншчезе и последње.. . Сунце зађе а вече настаде. На место светлости спусти се тама. Нека невидљива, али моћна рука, нотискпваше сутон са истока на запад и растираше га по целом хоризонту. Али овај сутон не беше у стању да прикрије крв тога дана проливену и да угуши јаук хиљадама рањених. Свемогући носла таму, а за тамом густи мрак, И њима беше пут од истока на запад, онај исти који и светлости, јер с впше је наређено, да и добро и зло долазе из једног извора. На Делпграду тога дана беше борба