Delo

Н Е И М А Р И 9 Велики везир, Рушид паша, изврши свој задатак. Главно одељење српске војске беше сатрвено. Рушид, задовољан овим успехом, нареди да се наступа... Жудео је да се што пре докопа Шумадије. Срби беху потучени, али не сатрвени. Још не беше мртав војвода жупски, Пегар Ђукић. То беше последњи бедем, који је ваљало освојити и разрушити. Остатак Ђукићеве војске, око двеста људи, после големих невоља, једва успе да пређе Мораву и да се прикупи иза Ђуниса. Ова шака људи, и ако уморена, изнурена, и измучена, не беше још клонула. У њој беше снаге и у снази воље: да освети погибију браће своје. Кад сунце зађе и сутон паде, велики везир посла једно одељење војске своје, с наредбом, да што пре заузме Ђунис и да се упути Крушевцу. Саид, помоћник везиров, коме ова наредба беше издата, упути се право Морави, према Трубареву. Пут бејаше чист, и он наступаше безбрижно. Под његовим заповедништвом беше око три хиљаде пешака и једно малено одељење коњице. Дошавши близу Мораве , Саид стаде и упре поглед у даљину. — Видиш ли што ? — упита он Селим бега, који јахаше поред њега. Селим ступи напред , настреши чело руком , погледа пут Мораве, и по том рече : — Као нека ограда ? — Ограда, али жива ! — примети Саид. — Као неки стубови ? — Што се крећу. Помоћник везпров и даље посматраше, али као да ништа не опажаше. — Баш ништа — рече он, и ободе коња — Ваља бити на опрезу — примети Саид. Слика, што се показа на југозаиадној страни, према Морави. ишчезе сасвим. Иза сутона паде тама и обави бојно поље. Густи облаци посукташе и прекрилише небо. Неколико тренутаки цо том тамна ноћ притиште цео хоризонат. Саид беш обазр в. Он нареди, и један вод коњице оде у