Delo

ПРВИ КОРАЦИ 501 — И ти си потпуно задовољсна самим радом ! ? — За сада — јесам. Шта ће бити доцније, не знам! одговори девојка, узимајући да налива чај. — И теби ништа више не треба ? — не попушташе Коврова. — Нуто гоните.ва ! Зар има на свету потпуно задоволших људи ? — лукаво се осмехну девојка, ипак избегавајући да одговори. — Андрија Ивановићу ! — обрати се она Чернику, који је седео на крају стола: — хоћете ли чаја? Он одобравајући климну главом, не пророморивши ни речи, и предаде чашу. — Што се мене тиче, — поуздано и мирно започе девојка што сеђаше покрај Вењецке, здрава темељна, јаког сасгава, остарија и поружна, с крупним и оштрим цртама озбиљног, енергичног и задовољног лица, — ја сам потиуно срећна својом судбином и ни о каквој личној срећи не мислим. Па што и мислити о глупостима!... Нагледала сам се те породичне среће, живећи као гувернанта, — да не да Бог !... Ја бар имам циљ у животу, корисно занимање, независност и комад хлеба ! додаде она, и њено лице, њен глас, сва темељна, јака и мирна јој Фигура дисаху оним изразом задовољености и задовољства, које се виђа у људи, кад посгигну самосталан положај иосле сурове и тешке борбе животне. — Ви себе обмањујете, ако говорите искрено ! — узвикну Коврова. — Све је то, разуме се, лено: и циљ, и рад, и самосталност... Разумем, и ја то осећам... Али куда ћете . моји драги, са својим ја ? Шта да одговорите на питања личнога живота, личне среће ?... Таквог одрицања самога себе , има не поричем, у природи изузетних, оданих каквој пдеји . које заборавт.ају ње ради Али су такви људи изузетак. Па и они страдају од усамљености. Та, свакојако то је ненормалан живот!.. Не. не, али ви не говорите о ствари, или просто нећете да признате како сам рад не може, не треба, да задовољи здрава жива човека ! — заврши Коврова с укиптелим раздражењем у гласу, потресајући главом — Ви, Коврова, много увећавате ! — озбиљно припомену ружна девојка.