Delo

ВАСПИТАЧЕВЕ 3АГ.КЛЕIIIКЕ 51 1 а онај црни бик иавалио иа љих н отерао их. — У старим развалинама на облнжњем брду, којс се из града видс, живи, причао јс он, усамљена девојка, коју је због нског сагрешења нроклсла мати, и коју ннко не можс видети ни кад се очеше о њу; но, она се сваких сго година по један нут прегвара у великога гуштера, који пуже по зндинама н којега може сваки видети, па, кад се некад на тога гушгера намери непорођен (последњи но рођењу од једних родитеља) а потнуно непорочан младић, на убије тога гуштера и одсече му главу црпокорастим ножем, скинуће се с ње мајчина клетва, те ћс се опет претворити у прекрасну девојку, какву свет пнје видео, која ће, онда, поћи за тога младића, и њихов најстарнји син постаће по том најсилннји цар на свету. — II тако даље, и тако даље. Такве је приче нричао мајстор-Стојан својој радозпалој деци. Она су нх жудно слушала, веровала у њпх и памтила их. Њин дух нунио се поступно оваквим накарадннм знањем, да су најзад стала зазирати од сваке ређе тварке н плашитп се од сваког необичпијег места. Но ово још није било све. У мајстор-Стојановој кући живела је одавна н нека баба-Јерина, ко.ја се сматрала као служавка, но коју су у кући више држали из милости. Она јс тако псто као и мајстор-Стојан умела да забавља децу чудноватнм бајкама и страшним причама. Она им је иричала: о чудотворном мрстену, који кад ко носи на руци, може њиме у тренутку стварати што год замисли; о ђаволској капици, коју кад ко нма на глави, може ићи куда хоће а да га нико не види; о чудесном нокровцу. на коме се може у трепутку ока прелетети с једнога краја света на други; о волшебном штапићу, чијим се дотицајем могу претварати људи у животиње а жпвотиње у људе; о трави -расковннку“, коју носи корњача у зубима, н којом се могу рушити п нај јачи зидови п отварати п гвоздена врата само кад се њоме дотакну; о чудотворним травама, ко.јима се обрће ум и срце људско кад се на човека кроз њих погледа, н т. д., и т. д. Даље им је нрпчала: о огњеннм змајевима, ко.јн се бију по облацима, те по некад п Сунце заклоне својим крвавим крилима од чега оно помрчн: о халама и аждајама, које носе град напределе; о вештицама, које ваде људима срцс и жнво једу; о вилама, које маме људе иа пх заводе и залуђују у шуми те не могу наћи права пута, а најзад их даве у планинским језерима за која само онс знају; о усудима, који досуђују сваком човеку судбипу још о рођају; о ђаволима п њпиим делнма, којима одводе људе на грех, па — Боже опрости! — н самом Богу досађују; о вамннрима, који излазе из гроба и досађују околини, а који се убијају глоговим коцем; о караконцулама, које јашу ноћне пугннке н гоне их док нс падну од страха н умора; о мори. која људе прнтиска п дави у сну; о аветима, које излећу кроз димњак п јашу на метли; о узроцнма и увиснпцама, које очима децу иресецају, увнсну, урекну, те се дете раз-