Delo

512 Д Е Л. 0 боли — даље о дрекавдима. о вукодлацима и о другим утварима и привиђењнма. Такве је приче причала мајстор - Стојановој деци баба-Јерина а кад је она о свему овоме отпочела нричати. била је неисцрпна, те је и мајстор-Стојан у много које чему допунио од ње своје обилато знање о тајанственостима. Деца су слушала баба-Јеринино причање са највећом запетошћу, веровала у сваку појединост н памтила их. Ове овакве прпче мајстор-Стојанове и баба-Јеринине силно су обузимаде неискусан дечји дух, и вршиле су веома снажан утицај на душевни развнтак ове деце. Оне су толико нспунили дечју главу, да више није било места за друго што, за право и корпсно знање. И сама чула дечја нису више радила као у друге деце, већ су мајстор-Стојанова деца стала привнђати и оно, што нико пе внди и причујати и оно, шго ннко не чује. Дух пм је био увек у напрегнутом стању, као у неком очекивању нечега страшнога п изненаднога, у сталној бо.јазни од нечега непознатога и тајанственога, у вечитој некој необ.јашњеној зебњн и неизвесности. Стала су се бојати не само од ређих ствари и псобичнијих места, већ и од сваке загонетније иојаве, од сваког већег шушња. У помрчини пису се смеда ни маћи, па и на дану су страховала кад би остајала сама, без старијих. Кад су у вече легала, морала је баба-Јерина седети уз кревет док не поспу, а кад се које пробудило ноћу, ннје смело ока отворити ни извући главе иснод покривача, да не би смотрило какву утвар. Све је ово веома ометадо правилан умнн развитак сироте мајсторСтојанове деце. Ади ни ово још нијс било све. И Наста, жепа мајстор-Стојанова, верно је потпомагала и допуњавала ово чудновато васпитање своје деце, сваковрснпм празноверицама. чипима, врачањем и бајањем. Тако, кад се које деге дохватило руком за гушу, она је строго пазила да одмах по том хукне у прсге којима је дохватило гушу, уверавајући да се тако ваља, иначе ће огушавети; које је дете било ма којом приликом ирсбројано, морало је мало пљунути себн у недра, ако не жели да ге ноболн и да умре; ни једно није смело нћи близу зидара, кад је нешто у суседству зидано, да га не измере и не ,узидају“, од чега ће се њихова грађевнпа добро одржати али ће „узидано“ дете морати наскоро умретн; децу је поучавага да се добро чувају људи п жепа да их не мнлују н не загледају, те да их не урекну, од чега ће иасти у болсст: кад је која рођака долазила и мало помиловала које дете, морала је при ноласку оставити кончић од своје хаљине да се на њему то дете у вече окади, те да мирно спава; кад је које дете штуцало, довпјалн су се сви, ко га тог тренутка може спомињати; кад је оца сврбео нос, деца су уиућивана да се чувају од оца да га не наљуте она. већ ко други, ношто се отаи мора тога дана љутити кад га је сврбео пос; ако је комс у кући