Delo

МИРОСЛАВЉЕВО ЛЕВАНЂЕЉЕ Огаринско јеванђеље, писано у другој половини XII. века руком чдијака“ Глигорија за српскога кнеза Мирослава, брата Немањина и нотоњег владаоца хумског, постало је пре осам месеца својином Његова Величанства краља српскога Алексапдра 1. За трајни и захвални спомен високе му походе (о ускрсу ове године) братство срнскога историјског манастира Хиландара у Светој Гори поднело је па дар нашем младом владаоцу ову драгоцену старину срнску. У нашој се књижевности мало више сазнало о овом најстаријем всКем споменику српско-словенске реценспје тек у години 1874., када је један ишчупани лист његов1) опширније описан у књижици „С археолошке изложбе у Кнјеву“ (Београд. 1874.) од г. Стојана Новаковића. Доцније је о целом јеванђељу писао и г. НићиФор Дучић у 56. књизи „Гласиика српског ученог друштва“ (види и 121.—123. стр. IV. књиге „Књнжевних радова архим. Н. Дучнћа*, Београд 1895.), а до сада га је најпогпуније и најбоље приказао ученом свету г. Љ. Стојановић у XX. „Сноменику српске краљевске академије“ (Београд 1893.). изнесавши у главном како палеограФске и Филолошке одлине, тако и уметпнчку страну овога, заиста најлепшега, старог споменика нашега. II сам прелазак Мирослављева јеванђеља из хиландарске у дворску библнотеку српскога краља веома је обрадовао свс позпаваоце и љубитеље наших класичних старина, јер бн оно у Београду, и у краљевим рукама, опет било прнступачније српској науци о језику п српској уметности него да је и даље остало у ћелпјама хиландарским. Али ће радост ова за Фнлологе и књижевне повесничаре нашс бити унраво удесетостручена кад кажемо да ће Мпрослављево јеванђеље —сада јеванђеље краља Александра — у кратком времену штампом изићи на свет и , потпуно *) Тај ишчупанц лист и неколике белешке рускога владике ПорФирија мало је пре тога (г. 1873.) тек био објавно ученим славистима И.И. Срезњевскн у низу својих чланака „Свћдћшн и замкткн о малоизвћстнихв н неи8в4стнихв памлтникахЂ,и под бројем XI. VI.