Delo

,522 Д Е .1 0 с ориђипалом једнако, доћи у руке и најширим научиим и уметничким круговима, и нашим и туђим. Племенитом и пуном патриотског пијетета одлуком Његова Величанства краља Александра издање овога значајиог саоменика, у најлепшем облику сувремене техничке вештине, сада је веК готово свруквна ствар. Још у половини месеца октобра о. г. пос.1ат је г. Љ. СгојановиК, проФесор наше Вел. Школе и академик, у Беч, да у најчувеннјем тамошњем лигограФском заводу Ангерерову предузме и до краја надгледа израду п штамиање Мирослављева јеванђеља. Све трошкове око овога иосла измириће краљева дарежљнвост. Поступком је овим наш млади госиодар не само стао у ред с осталим великим владаоцима јевропским, тнм најпозванијим заштитницима свега научног и уметничког напредовања, него и управо наставио светле традиције великих му предака, чије су заслуге у давању обилате помоћи, како радовима неумрлих нам великана: Вука, Даничића п Микдошића, тако п свнма српским културним тековинама довољно познате. Како смо поуздано извештени, Мирослављево ће јеванђеље бити реиродуковано, у свему фототипски верно, тако да ће ова нова књига свакоме моћи нотиуно заменити сам споменик. По пробама судећи, издање ће бити вериије и лепше од издања Свјатослављева Изборника, Остромирова јеванђеља и др. Како је израда оваких ствари, због особите им финоће и минуциозности, врло тешка н спора, Фотографски ће се носао у Бечу моћи свршити можда тек у месецу априлу 1897. годнне. С тога, док не будемо у стању изнети што више о тој изради и начину издања, мислимо да ће наше чи гаоце интересовати, ако им овом прпликом кажемо још коју о самом споменнку — како према оном што је иомепути академик и прирсђивач1) овога издања већ написао у XX. „Споменику* Академијину, тако и према некпм накнадним извештајима његовим. Јеванђеље је на врло лепом, танком н белом пергаменту, 1п ЈоНо, с арабескама (ипицијалима иминијатурама) у злату и разним бојама, уонште израђено тако, да по рсчима чувенога нознаваоца ових послова Руса Т. Буслајева „орнаменти овога јеванђеља представљају нешто сасвим особ]1то. печувепо. чак се може рећи и немогућпо условепским рукописима, нисанпм ћирилпцом. не само у XII веку неко н много позније. Орнаментатор као живописац разликује зверове и птице но родовима, и, као год људским сликама, даје и њима нокрете или миран иоложај који му одговара; уметнички израђује појединости својих мннијатура; а влада осећајем колорита у хармонијском 1) Не можемо се начудити откуда су неке аустро-угарске, а по н»има и неке наше, нонине донеле глас: дг се ово ивдаље врши нод надзором г. В. Јагића. Нашим се листовима у толнко више морамо чудити, што је још ире тога, у своје време, »Народи донео нрву белешку и о издању и о Стојанови1,евој мисији. Можда је сувишна ревност каквога бечког дописника гу новост избацила огуда, што се г. Стојановић, као негдашн.и ученик и добар пријатељ г. Јагића, о послу овако значајном и с њим саветовао, као игго је и било у реду, у жел.и да се цела ствар шго угледније и шго новољније сврши.