Delo

КРНТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 585 и т. д.). Наиротив стављајући као услов за спас човечанства достигнуће једног од недостижних идеала, он осуђује мали број верних на бескорнсну жртву, а огроман број слабнх на савршено одрицање боље будућности — на несимизам. За срећу по човечапство, људи пошто су дуго узалуд очекивали спас најнре од својих богова, па носле од својих владалаца, долазе до уверења да ће узајампим радом моћи мењатн услове живота и социјалног стања, идући све с бољег на боље. Друштвени реФорматори не чекају да се у старим Формама друштвеннм пренороде људи, већ јачн помажу слабијима, рушећи нрепреке и стварајућн повољнија стања за развитак наравствености и умности. Они то чине, јер зпају да без поправке економне и политнчке нема ни моралног нанретка За њих важи као основно начело: дс се не мећу „закрне од нове хаљине на стару,8 нити да се „љева ново внно у мјеховс старе“ (Јев. по Луцн гл. 5. сх. 36 и 37). Да Толстој није и сувише занет својим идејама, оп би видео да је тај пут и бољи и ноузданији. 4—XII—96. г. Пнрот Ј. Прод. Пољопрпвредно-шумарскп одсек на Велпкој Школи. Приликом нреустројства Велике Школе у Београду написао Милан Обра^овиК-Личанин , испитани нрофесор шумарства. Крушевац. Штампарија А. Малаћевића и ТТ Будимовића 1896. Цена 40 пара дин. Стр, 29. Питање о нољопрнвредној настави стоји код нас још нерешено, ма да се потреба решења његова покреће већ одавно. Јер, где је од целокупног становништва девет десетина још нољопрнвредник , — земљорадник1), ту нема сумње да је ово нитање једно од најпречих за прнвредно и културно напредовање народа. Од како је нова Србија постала својом, први је почетак на стручном образовању V иољској привреди учињен са Земљоделском усколом у Топчидеру 1853. године. Појмовн, који по промени 1859. год. огласише ову школу као неко зло, учинише да она не буде дугог века. Исте године она беше укинута, и тек после 13 година би установљена у Пожаревцу Земљоделско-гиумарска школа. Прва школа у Топчидеру била је једна од нижнх пољопривредних школа, а друга је ималаоблик средње пољоиривредне школе. Али установљена „на калдрми“, без с.вог нарочитог, инструктивног добра, ова друга била је готово искључиво теоријска, а мимо то нијс јој се уираво ни знао нрави смер. Па како ни.је била за нас, како ресултати њени нису били повољии, н Земљоделско-Шумарска Школа ') По државној статистицн (Попис станооништва од 31. декембра 1890.стр. ХС1Х' тачно 84.11°0