Delo

КГИТИКА И Г.ИБЛНОГРАФИЈА Г<1Р оо < има локалну врсдност. На тај сс начин пољонрпвредно образовање нзједначава с образовањсм ипжињсра, лекара, правника и т. д.; и ио томе мссто за образовање пољопривредника треба да буде на университету, или у засебној великој школи, као што су ови заводи за стручну снрему споменутих позива. Ово друго мишљење је надвладало. Пређашње изоловане академије у Немачкој (у Елдени, Ноиелсдорфу, Ироскави) с изузетком најстарије у Хоенхајму, укидоше се, па се виша иољопривредиа иастава нренесе на университетс и неке нолнтехнике под именом: Пољоаривредни Одсек (илп ниститут), а у Берлииу се осинва Пољои/твредна Велика Школа (Носћзс1ш1е Гпг ИобепсиНиг), која одговара вишнм техничким школама, Полите.гникама. У Аустрији још раније је основана у Бечу Нољоаривредна Велика Школа, која је додннје наследила н чувену Шумарску Академију у Марнјабруну , те сад ова школа има три секције: ратарску, шумарску н иољонрнвредно-техннчку (културно- инжињерску); мимо то заведено је ио уииверснтетима (осем бечког) н политехникама иредавање пољске привреде. Уноредо с овим земљама иошла јо н Француска, иа је у Наризу установљен Б' тз1и1и1 4’ а&псиИиге којп по рангу п организацнји одговара самосталним Великим Школама. Према томе кад је и код нас нађоно да треба да имамо школу за више пољопривредно образовање, није иикако чудо, шго су се писци повели за последњим мишљењем, и шго су налазили да је , према прпликама које у нас владају, пајбоље у нашој Великој Школи установпти Пољоиривредни Одсек, онако као што је већином у Немачкој решено питање о вишој иољопривредној иаставп. То је мишљење истакнуто у нашој литератури још 1880.'), па је претресано у Тежаку2), исад исгн правац застуна књпжнца, чнјн иатиис истакосмо. У књижици се најире говори о погодбама тнаучно1 опразозања* нољопривреднпка и шумара, иа се изводн да се ово образовање мора кретатн у главноме у четири иравца: позпавање нриродних спла, познавање екопомских сила, иознавање ннтелектуалних сила н учсње теорије пољопривреде и шумарства. Тако оиширне студнје, које би трајале пајмање три године, могле би бнти само у Великој Школи ; а како је опет н за такве студије иотребио темељног претходног образовања, то бн се учењу ових наука могло приступнти само иосле свршеннх средњих школа (реалака и гнмнасија), као шго је п у осгалим културинм земљама. Установљење . Иољоиривредно-шумарског одсека“ у нашој Велпкој Школп писаи ове књижице налази као најпрактичнијн и најјевтиннјц начин, јерби требало мањс наставинка, п у опште бп се с мање материјалних жргава могао подићи НСГО .1Н „иољоиривредно-шумарска академија“. Да се И практпчкп докаже неодољива нотреба једног места за више нољопривредно 11) У књижшш „Систем зе.чљоделске наставе“ од II. Т. ТодороннКа, стр. 44. -) Тежак за 1890. г. стр. 186. и др.