Delo

КРИТИКА II ШПЈЛИОГРАФИЈА 541 У Штимке-а: 81ећ, (Незек 1иег бс1пск! тап аиа 8тес1еге\\\ Баб Уо1к ег1ен1е! Јог1 \че1 ТЈп^етасћ, ХЈпЈ а11еб (1игсћ (1еп Е^еибшн Ггепепб (сгр. 1 Г».) ; у Жерајића преводу: Вотт>, 9то вамт> нзг Смедерева пишутг. Плохјл тамг насталн времена: Народг неиравдг н бћдствШ много тернитт. И все отг своево.пн Ирини... (стр. 16.) а у српском оригниалу : Ово нам пишу из Смедерева, Тамо је мука, гамо је врева У народ Ђурђев, а све с Јерине, Неправде многе тамо се чине! (стр. 18.) Или: ,Одаље тамо, варљиви створе!“ (стр. 30.) у руском преводу гласи: .Нрочн же св глазг моихг!“ (стр. 25.), а у немачком: „Гог! аи» тејпеи Аи§еп“ (стр. 22.). Стих: ,Е ти враже, апђелског лнка“ (стр. 30.) превео је М. Жерајић: „Тн ликомг ангелг. а душон ехидна!“ (25.) а Штимке: 1)и Еп^еМшћ^ез^аи, 1и (1еббеп Неггеп е:ие УаВег 1аиег1. (стр. 22.) Ј 1ли стихови : IIво остара’, а Десиот иао, Јанко разбијен, а Ерцег зао, Он и Кастриот мало се држе (стр. 114.) гласе у руском: Отецг ужг старг, а деспотг нзнемогг, Лнг-Гутадг разбитг, а герцогг нашг II бегг-Скепдерг надг пропаствк) вислтг. (стр. 78.) а у немачком: А11 јз! Јег Уа1ег, 8егћ1епб Неггзсћег бсћ\уасћ, НипхаЈу ипЈ Ве§ бсапбег паћ с!ет Аћ^гиис! (стр. 53.). У руском преводу уз рсч ,десиотг“ наиомсна је, да је то Ђура!, Вранковић, српски деспот у Смедереву, те је онда са свим појмљиво откуд Штпмке-у: „беИлепб Нсггзсћег“. Још се боље види даје нреводио с рускога превода на овом примеру: Стихови: За иапучу твоје ноге Анадољу да’ бнх сву Дело ХГН ос