Delo

И Е .1 Е Ш К Е :.4!> цији платна и о просвети. На крају је о Фа^рици амонијеве соде у Лукавцу. Највећи број слпка — а има их доста — у овој свесци су рад Алојза Бера, ФОтограФа из Целовца. О Црној Гори и другим ерпскнм крајевнма. — У последње вреие, нарочито поводом венчања црногорске кнегињицЈ с наследником талијанскога престол и иппло је неколико дела о Црној Гори а и одругнч српским крајевима. Можемо за сада ове прнбележнтп : А1 Моп(епе§го, по!е е4 јшргез310П1 (Н уја&^ш од Викч Мантегаца, ко.јн је био у Црној Гори августа и септембра. Издао ју је ФлорентннскЈ издавач Бе Мопшег,- у п. ј има 30 илустрација; подсљена је на ова иоглавња : Б’11аНа е ]'1 Моп1епе^го Рга 1е 1»а1хе (1е11а Сегпадога I го1 чИап НаИапј а1 Моп^епе^го — I РеНоујсћ Гп саезе зепха раИатепГо — 1п §1го рег П рппс1раГо — Бе 1е8(е (1е1 СШапхатепГо. Стаје две и по круне МопГепе^го. У књизн су ншештајн млетачких посланика републици о црзогор* ским стварима од 1637—17 »5., документи су узети из млетачких државних архнва. За штампу нхјеудесио, по налогу талијанскога краља Умберта, Ђу.шпе Урбани. ^ 2 Г т п 1 у у 1 е I (1 о Б а 1 т а с 1 е а п а Сегпои Иогп од Ф- Маршнера са 12 слика п 2 карте. Стаје 80 новчића. ЛУ 0 а 1 П1 а с 1 ј 1 1 Сгагпа^огге од Марцина Чермињскога. Има у књизи 7"> слика план н две мапе. Штампана је у Кракови. Критика је хвали да је са симпатпјом написана. „Глас Црногорца“ у 47. броју приказује још ове књнге о Црној Горп: 6. МагсоШ II МопГепе^го е 1е зие (1оппе. 11 МаГптошо 4е1 Ј)ппс1ре еге НГапо (П УароН — о4Го1»ге 1806 _ МПапо, ГгаГеШ Тгегез п Саг1о Агпег (АгпаШо Саггега) бауоја е МопГепедг). Ва":»1 » сгШсо, з(опсо е роПЦсо. МС 1апо, Сарг1о1о е МаззЈтПо, еЈНоп. 1806. О првој вели: Има 206 страница Иисац је нре десет годпна иутовао но Црној Гори, н ондашње своје белешке попунио нокијнм подацима; ирегледао је млетачке архиве ради прошлости; и нзгледа да је покупио где је што мог о да састави тако дебелу књигу. Ту има н књнжевности и полатике, н што вал.а п што не ва.ка. Највише се бави писац положајем црногорскнх жена, и ту има доста неистнне. У онште, књига нема никакве научне вредности п написана је Фељетонским стилом из иросте кљиж:рске спекулације. — Друга је део.ка, а пздање много Фнније с илустрацијама и у нозлаКеном човезу, али садржпна не одговара нн спољашном сјају ни бучним натписима. 11исцу ннје позната нсторија Црне Горе, ни српскога народа у опште, па тако не схваћа нитн правнлно оцењује данашње наше прилике. Да је изоетавио у натпису оно »Завдро сгШсо, зГог1С0 в ро1Шсо", бар што се тиче Црне Горе, па да је као Маркоти оиако бгз нретенсија књигу на пазар изнео, боље би учинио, јер би се од њсга мање зихтевало. Мостарска „Зораи јавл>а, да је II. Милер написао књигу нод именом Т ћ е В а 1 с а п з, у којој се говори о Србији, Румунији, Бугарској и Црној Гори. Књпга јс изишла у Лондону. У сарајевској „Босанској Вили* читамо: да је Кеупе Епсус1оре(Не Багопззе донео у своме 13’». броју неколпко похвалних речп о најновијој Кокеловој књизи .Историја Црне, Горе ч Боспе од аостанка*. О Кокеловој књизи има онпшрнијс у цетињској ,11росвјети св. 6., стр. 320. — 328. У „Хиота АпГо1о&1а‘', св. 18, штампао је I). Сп1Ш,:оН чланак „Поезија у Црн ј Горн‘1 1>ач кЈгсћИсћ-геН^озе Гл*1и*п 1мч <1сн 8ег1»еп. - Енископ Никанор Ружичић нод истакнутим натнисои штампаоје у Гетингену на немачком језику књигт од УШ и 57 стр. об. оошнс, посветпвши је овогодишњем састанку двају српских владара. Рад овај Ружичићев има ово осам одељака: I. С|»би у давнини. Досељење Срба у Јевропу. Осннвање српске државе на Балкану. Српски редигиознн живот ире хрншћанства. II. Ширење хршићанства ме^у Србима. Осннвање српеке архијепископије „ЈизНиЈапа рпша“, III. Првп српски апостолн Ћирило и Методије као састављачи српско-словенске азбуке; осннвачц литературе и нацнонално-хришканске службе божје у срнској цркви IV. Стање српске цркве н хриш!>анске вере после смрти Инрила и Методија па до св. Саве, првог автокеФалног архпјепископа жичког. V. Оснп вање чпсто народне српске цркве и срнске хијерархије. Рад св. Саве н других архијепиекопа у новооснованој архијенисконији жичкој. У1. Српски патријархат. Историја и рад српских пагрнјараха. Сплетке грчкнх Фанариота и римских папа Пропаст српскога царства п уништење срнскога натријархата. Садашњи положај и стање српске цркве. VII. Ц жвени обредн при божјсј служби. Духовна хијерархија и суд у српској црквн. VIII. Духовно образоиањ • п лптература у С|)ба. (’астав је овај прко изишао на Француском језику у „Кеуце 1п1егпаЦопп1е (1е Т11ео1о^1еи што у Берну излаш; изводје пак српскога дела Ружичићева „Историја српске Ц|)квв“. У ње\ у има доста грешака; в Ј.ина је из срнског оригннала узета. Последњи одељак нарочнто је врло слаб. У бр. 1 >. и 20. „Парода“ штамп т је ре1-ерат о окој књнзи, на којн је доциије Ружичић одговарао. — Књига стаје динар. Рнстић о српском рату г. 1876. — У једном од најбољих чешких кн.ижевних листова, у „0з\е1а“ (бр. 8., етр. 684. —608.) штам 'до је Јос. Ј. Тужнмски чланак, поводом Ристн1|' ве књнге „Дииломатска нсторија