Delo

530 Д Е 1 0 комуналних шкода пстиче се као поборннк напретка и просвјете међу нама. самој пак ствари стање је друкчнје, н Калај не само да није поборник напретка и просвјете и да љегове комуналне школе не шпре у народу исте, него је он Катај на жалост постао ништа више него један обичан атентатор на нросвјету и напредак ових земаља... Прије свега и дрскост је и безобразлук казати за иаше школе да посе на себи карактер чисто религиозни и према томе да су задахнуте религиозним Фанатизмом; јер у истинн оне то нијесу; и ако наравно у њима се дјеца наша васпитавају и у релпгиозним осјећајима наше вјере. Непријатељи наших школа покушавали су то доказивати са самим називом: српско православна школа. Овај назив потнуно је оправдан и с тога разлога: пошто у Босни и Херцеговипи живи један нсти српски народ подијељен на три вјерозакона православне, мухамеданце, и римокатолике; те пошто су ове школе подигнуте заузимањем православнпх Срба, пошто се исте издржавају једино трудом н знојем православнпх, пошто и ово старање о њима воде православне општине; то је сасвнм и оправдано да се зову срп. прав. школе: јер као што се види оне су својина самих православ ннх, и самим овакпм пазпвом озпачава се разлика нзмеђу њих и мухамеданскпх и римокатолнчких школа. Да паше школе пак ннсу чисто релнгнозне најбољп нам доказ што су још за отоманске владе, оне једине бпле у којнма су се свјетска знања предавала, те су се зато у љима учнла дјеца јеврејска, мухамеданска и рпмокатолнчка, п ми с правом можемо показати данас лијеп број људи пз свију ових вјероисповједи, пма их по свима слојевима и звањима у Босни којн су своје образовање добпли једино у нашим школама. Калајев најбољи љубимац и данашњи предстојник земаљске владе АтиФ-еФендија Бактијаревић довршно је све своје образовање у Бањалучкој српско православној основној школи Да би оправдао свој посгупак о сметњи и прогањању наших школа, Калај преко извјесног дјела европске штампе, правн наш народ до 'лудила засљепљеним велико-српским агитацијама, који у свом сљепилу не може ни да види праве истине: нредставља наш народ варварима иеприступачним свакој европској култури и напретку, и то у главном само зато ђе показује своју отпорну снагу против тлачења његове народностн, и ђе је одсудан противник Калајевих комуналних школа. Истипа је да смо ми одсудни противницп комуналних школа, али не зато што смо варвари те нс осјећамо још у себи потребу за образовањем и просвјетом; него зато што су комуналне школе баш главно оруђе којпм Калај мисли искорјениги српску народност. У њима је искључено све што стоји у вези са сриским језиком и нмепом; а ми не можемо као прости варвари себи нп замислити основне школе, у ко.јој ■се не бп дјеци развијали осјећаји за његову пародност. Мн имамо и сувише раз ога да кажемо тој евронској господи новинарима и путницима, да су нг ше осповне школе боље и уређеније, да у њима настава одговара принцинима данашње педагошке науке; и према томе да смо мп са~