Delo

ПОЛИТИЧКО-ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ У БОСНИ 531 иашим школама. у истнни поборниди праве европске иросвете п цивилизације, осдоване баш на духу деветпаестог вијека; а да на против •сам Калај са његовим комуналннм школама није у правом смислу ништа друго, него ако пе баш варварин, а оно заиста прави противник сваке •европске цпвплпзације и образовања сувереног данашњем деветнаестом вијеку. Ако има по која мана у наших школа то смо ми најмање криви, него су криве сметње мин. Калаја. Ми признајемо за наше школе да су уређене; - а и данас се боримо да таке остану — у нашем чисто пационалном српском духу, да се у њима поред основних знања која се дјеци по свима државама дају, пегују још осјећајн за српско име, језик, исторпју, и за еве оно што је у српском народу добро и племеннто; и •остављамо стручним п бесприетрасним људима да они оцнјене према томе да ли као такве одговарају потребама духа и науке. А како нисмо никакви стручњацп то се пећемо ни пачати у крптиковање нојединих мапа комуналних школа; него само кажемо да се у њима негује некакав босапски језик и народност. Наука је давно приметпла н доказала да је језик овога народа срнски језик, и нама у онште излишно је о тој ствари н говорити, јер знамо да су досадашњи сви европски стручни ка'пацнтетн на нашој страни. па опда зато п оетављамо стручњацима такође да они опијепе да лн пак комуналне школе одговарају начелима сувременог духа и вауке? На посљетку имамо да кажемо да сам правац^и настава ноја се даје дјеци у комуналнпм школама не води их томе да од њих направп самосталне људе, којп ће моћн слободно мпслити и напредовати него им затупљује ум и нравп од њих пеку врсту аутомата. Далеко би нас одвело када бн смо овде претресали књиге из којих се дјеца на комуналним школама уче; треба узети само земљопис за III разред основних школа па па страни 8 говорећн о дужностима котарског предстојника .и.змеђу осталог каже, да се котарскп предстојпик брине за тјелесни и душевни напредак сваког појединца у котару те настоји. гдје само може, .да свакоме номогне збором п твором. Кад се г. предстојник о нама сваком поједином брине, онда се' наравно пама не треба нн бринутн. Овако пише у земљоппсу шта ли га још не има по другим књигама. Колико далеко н како неистинито пишу страни путници о прилижама у Босни н каквим представљају паш народ, нећемо сиомпњати Нормана, него ћемо навести другу једну личност такође Енглеза, а то је НоизЈоп 31еуаг1 С1ттћег1аЈп, којп у своме Ба Вобп1е зоиз 1е рго1;ес1ога1: с!е 1’ Аи1псће што је пзпшло у Еа В1ћИо1ћецие ГпгсегзеПе 1892. књ. Б1У април—мај,1) говорећи и хвалећи управу Босне и Херцеговине нзреком тамо каже, да.: „Срби уображавају да је латинска азбука ђавоље дјело, и неће да им се дјеца њој уче!“ Ето каквим нас дивљацима представља писац ваљда зато што с.мо прогивници комуналних школа; у којима је .главно писмо латиница. Нисац сам каже да је два пута био у Боснп, па ’) РеФерах о нстом у „Делу“ свеска за Јунн 1894.