Delo

542 Д Е Л 0 у Псаматији, близу Цариграда, нађена су два хрншћанска саркоФага: из IV. и из V. века, лепа сведочанства старе уметности хришћанске: рељеФно је представљени брод с разапетим једрима, а на врху катарке стоји крстић — па једном саркоФагу, на другом урељеФу представљен Хрстос с два нпостола. На поклопду другог саркоФага има слика Богородице и Арханђела Мнханла. Институт је набавпо још неколико знатнијих рукониса н материјалних споменнка — старих мозаика н натписа. Институт у зпму држи седнице, у лето прнређује екскурсије. Дотле су предузимале екскурсије у Анатолију, на Атон, где се чува 10000 рукописа, у Атине, Никеру, Брусу, Никомедпју иу северну Бугарску. У Ннкомедијп су нашлн доста архитектурних л мало скулптурних старипа, у Ннкеји обрпуто: дивне рељеФе војничких н ловачких сцена нз римекога доба; скулптурне Фрагменге с мотивима из Илнјаде. смрт Хекторова и дочек Пријама у Ахила. У Бугарској, блпзу СоФИЈе, нађени су скулптурни производи класнчне епохе (VI. или V. в. ире Хр.) Даље су испитивани кургани, натписн , храмови п манастири, записивана народна иредања. Директор института, Ф. И. Утенски у сјајном говору о „Бугарској у археолошком погледу“ истакао је ову земљу као широко поље за рад руских научника н Института понаособ. Даље ипстптут смера да предузме још ове радове; да израдп историју манастира царнградске натријаршије, да приредп руско-француску експедицију на Атон но предлогу Францускога мннистарства просвете и Фрапц. академије наука. Архео-шшкн је састанак одлучио , да се заузме и изради помоћ Инстнтуту како за овај задатак, тако и у опће за увећање помоћн у средствима и научном иерсоналу, да бн се руски паучници што боље могли носветити нзучавању старнна Балканског полуострва, словеискпх држава на њему и малоазискога полуострва. Треба да сиоменемо и знатније реФерате о предисторској археологијн, камену-темељцу целе днсцнплине, јер је та грана археологије и на Ришком археолошком зборубила у сваком погледу занимљиваиобилата ресултатима. На ирвом су месту реФератп проФесора Кашчеика и Антоновича. Првн је нашао с костима препотопне животнње предмете с очигледним граговпма руку људских — бЗшзу Томска, па обали реке Томи у Сибирпји. Што је занимљнво, сач.уван је цео костур жпвотнњски. Костур је на угљу и печеном слоју глипе, окружен оруђима од кремена, скрцаним костима — у намери да се извади мозак. НроФесор Антонович пак нашао је налеолитску станицу врло дубоко у земљи: на границн терцијарне епохе, можда до данас најстарију, о којој се зна. И ако се сумњало да ту није бпло номерање слојева, али су геолошка истраживања Армашевског и Ф е о ф н л а к т о в а и проФ. П о к р о в с к о г доказала, да слој с находиштем заиста чипн ирелазни ступањ између терцнјара и слоја доцнијега. На нстом оном месту (у области Кнјева) нашао је Антонови ч остатке из неолитске епохе; храпу (кости рибље), грнчарске производе — у пећи откривеној и гробнице (трп) с погрбљеннм костурима. један у иоложају седења. Близу тога места нађена је новија станица с остацима, даље група