Delo

543 НАУЧНА ХРОПИКА трећа — из прелазног доба каменог у железно. 80 гробпида дају појма о особитом начину погребавања: уврх главе костура зуб-очњак дивљег вепра, крај руку оружје од костн. приковано гвозденим кпшцнма; кремење и шкољке. ИроФ. Минренко реФериеао је о „Извешћнма Херодота о скитским земљама изван Русије* и Јул. Кулаковски „0 откопавању кримских кургана у лето 1896. г.“ Овај је реФерисао о киметриској култури на Криму, у доњем току река Каче и Белбека. РеФеренат Ж.' М. Н. II. вели да је група реФерага о доисторијским старинама карактерна једном својом цртом — неспстематичност поред велнке љубави к послу, за то их није могућно ни свестп у систем. II ми за њпм истичемо знатније још реФерате: генерал Бранденбурга говорио је о споменицима — могилама Кпјевске губерније , у којима су људи погребени заједно с коњима — обичај каких чергара руске степе, можда Печењега, Каракалпака или Ноловаца. Ф. В. II о к р о в с к н реФеровао је о тиновима могила литавско-белоруских из Свенцјанскога округа (до 400 кургана пспитао): великом сФерјном. малом СФерном и конусном. Начин погребавања — спаљивање : по свој прилици то су литавски кургани, наретари мали СФерни — из VI.—VIII. века. Кургапима средње н источне Русије носвећени су реФерати проФ. Смиркова, II. Н. Миљукова н А. II. Ч е р е п н и н а Особито је иптересан бпо други реФераг због покушаја да се археолошки подацн примене на нсторију колонизације и на тај начин иомогне исгорији. Између четири типа могила Миљуков особпто истиче тин могнла, у којима се мушкарци сарањују с особитом врстом оружја с нрстеном на дршку, а женски костурн имају наките на слепнм очима са седам струка нз XI. в. Ирема томе, како се овп кургани шире на север до граница Московске губерније с Тверском, на југ и запад до Тулске, Калушке, Смоленске и Мохилевске губерније, мисли се да ће то племе, што је подигло ове кургане, бити Кривичи. РеФерати академ. Аиучина п д-ра Гремплера посвећени су исконској вештнни — украснма и орнаментицн. Д-р Гремплер пзучавао је развитак орнамента на судовима, у којнма се чува прах покојннка, из западног дела Балтиских покрајнна (Померанској и Шлезији): од простнх геометриских Фигура иде се чак до сложених сцена из ловачкога живота. Академ. Анучпн обратио је иажњу на крстове и хришћанскс слике из многобож. могила, н мпсли, да нису сведочанство о хришћанству ту сахрањених могу битп то снмволи-амулети у народа још непокршгена, жао што се впдн и у руских иноплеменика. — Градиштима је посвећен реФерат проФ. Антоновича: ,(Згледгруповања градишта према њнховим контурама у поречнни Дњепра“: 1) градишта — мајдаип, чије време пије одређено; 2) округла са овалним бедемом — стара словенска; 3) кнежевска — до XIII в. с концентричним бедемима; 4) литавског доба, кад се јавља вагрено оружје, н 5) најдоцније нз XV., XVI. н XVII. в. с праволшшским бастионима на угловима.