Delo

Д Е Л 0 нам се никако не допада то је оно чуђење, што је обузело свакога који је нашу вест прочитао. Ми се чудимо томе чуђењу, кад му места нема. Да је Бог дао да смо у згоднијим приликама те да новчано можемо потпомоћи наше младе људе ми бисмо свет задивили даровима, којима је Бог Србина даровао. „Млади Др. Срећковић још као гимназијалац већ је показао да нешто вреди. Он је тада почео радити на књижевном пољу и написао је историјску драму Селим, коју је и печатао. За тим је писао приповетке и има их читав низ , све лепша једна од друге. Као лицејац бацио се на научно поље и то га је одвело и из Отаџбине којој је вољан и душом и срцем послужити. „Сад кад је свршио школе , сад се враћа у Отаџбину. Ту ће он показати шта вреди родољубиво срце и ум облагорођен науком, спаситељком човечанства. „Дакле, поздрављајући њега ми не поздрављамо лнчносг него научника, и поздравили смо га срдачније него обично за то што је Србин. Поздрављајући га п опет довикујемо нашим суграђанпма: не чудите се него се радујте!*1.. И та белешка учини своје. Интелигентнпја класа потражи његове књижевне радове и налажаше у њима дара и духа У „КасшиС на кавп или код „Коларца“ на пиву, не говораше се више ни о Богу ни о слову него о Д-ру Срећковићу Професори нађоше у његовим радовима „дубоких“ мисли; из онога што је дао прорицаше се у њему геније. т1ак се старији, „виши“ чиновници спустише млађим „нижим“, друговима његовим и распитиваху се о њему , и за кратко време знао је сав Београд живот младог доктора. Он се још канио на полазак, а већ му овамо беху сва врата и сва срца отворена, чекало се само на долазак његов... П Једном од последњих великих ла^а, што пловише нзмефу Пеште и Београда, стиже и он. Била је ноћ. Београд је био слабо осветљен; овде онде жмиркао је по неки фењер, као жижак, и то само у главнијим улицама , иначе свуда беше помрчина. Небо наоблачено, густи облаци наваљиваху један