Delo

А К Т Е Ј А 17 словно ропство жени, која сише и пије нашу слободну вољут заслепљује нас халуцинацијама, шал>е на нас парализу и изнуреност мозга. Хтео сам да одем у Коттипепћозрка!, да распитам, где је сахрањен Синелников, те да се прекрстим и поклоним над могилом једне од небројаних жртава руске немиле судбине. Старији управник одељења за нервне болести Бг. 8сћои одмах се свога болесника сетио. У техничким изразима исприча ми ток његове болести, коју (доктор) уброја у загонетне и неразјашњиве медицинске случајеве. Рече ми, да је покојниково тело, али само без главе, сахрањено на Но^тепвклгке^аагсћ Кад сам га замолио да ми то разјасни, доктор ми смејући се рече: — Ви Руси мора бити, да и данас пијете из лобања као из бокала, Брандес ми је причао да ваш Маклај има лампу с резервоаром од лобање љубљене жене; а из лобање овог вашег научњака ће некоја можда направити шољу за чај. Јер на један дан по смрти Синелникова пријави ми се његова рођака, која је из Русије дошла да га походи. Плакала је овде пред нама, дала је 5000 круна за поирављање овог одељења, као да њему требају поправке — и за успомену молила је лобању покојникову. У кратко, ја сам наредио, да јој се покојникова лобања приуготови. — А откуда сте знали, да је то била његова сродница? — Е, није сродница већ милосница, — одговори Бг. 8сћои. Она је овде дошла у пратњни руског вице-консула КоФода. Говораху руски, г. Кофод нам је преводио. То беше висока, лепа бринетка, врло загасита тела, мора да је из нај јужније Русије. Али очи, очи те даме!.. Половина младих лекара целе недеље није се разабрала од забуне. Никада у животу таквих очију нисам видео. Спојте очи анђела, сФинкса и вука, па ћете добити нешто налик на те очи. Захвалим доктору 8сћои, и одмах се одвезем на Вге(1§'ас1е у руски вице-консулат. Кад сам већ случајно толико сазнао о животу пок. Синелникова, желео сам ма по коју цену себи да развиделим и тај необичнн долазак рођаке у болницу. Из покојникове записнице не види се, да он има какву било богату рођаку у Русији. Прикрадала мм се необична мисао. Дело XVI 2