Delo

18 Д Е Л 0 Вице-консул Кофод могашо ми само толико разјаснити, да му се једна елегантна дама представила именом неке угледне руске породице, и да га је обавестила о болести свога рођака. Рече, да је нарочито дошла да га походи. Молила је за пратњу до болнице, и да јој се учини услуга у тумачењу. Он, — г. Кофод — пристаде, нити је могуће било да не пристане, тако је уверљиво молила, и тако су добре њене очн биле. (При том вице-консулово лице поста замишљено). Таква два ока још шжад није видео. Уз то још, по службеној дужности својој. он, Кофод, био је обавезан да чува интересе руских поданика — После тога ту даму ни једанпу г више није видео. И то је све, што сам од њега могао дознати. III Прође година. Зиму сам провео у Паризу иосећујући по зоришта, јавне локале за читање, књижевна, учена и уметничка друштва н заједнице; слушао сам Тенове лекције о историји италијанске уметности, н Гастона Париса — о књижевиости XI века. Страст према књнгама створила ме је редовним похађачем лицитација у Нб1е1 Вгоп! и антикварница на левој обали Сене. Ту сам у ходнику наишао на пнтересне личности: на Исидора Ризе, АлФреда Гоно и Октава Лијзана. То беху нроизводи париске интелектуалне поквареностн, која је тежила да се узнесе на степен науке. Ризе је за своје другове издавао књиге у 150 егземплара с натнисом «роиг ЈзјЛог Шаеих е! вез аш18м. Гоно је уре!)ивао садржину нреводећи с латинског, италијанског и енглеског, а састављао је и ВшНопагге (НоН^ие 1аКпЈгапсат; а Лијзан је аутор књижица необично лепога издања а страшно иразне садржине: о иотребама женске тоалете, а осим тога, издања својих другова нреиоручивао је у свом раскошном библиоманском журналу аВЉ1оз®. Нас јо зближио књижевни спорт. Делнсмо п растурасмо безбројне тајне из живота овога или онога ретког нздања скандалозне хронике књижевности. •Тедном се код Лизана скуписмо у његовом дивном малом стану 1 , (^иај УоНа1ге, где се намештај и ситнице бу-