Delo

КРИТИКА II ИИБЛНОГРАФИЈА 523 ковима оило дилувнјалипх глечера Изгледа да су ови глечери нмали малу дужпну у Рили, јер им се траговн налазе иајвише 11,, — 2 км. ниж'е циркова Према томе не могу се поредити са великим глечерпма алппског карактера (111а1§1е1;8с11ег1, већ одговарају мањим циркусиим глече рпма (Каг§1е18сћег). II ј1. Двијић мисли, да би једнно V долннн Цроог Пскра, судећн по некпм терасама са карактерима Флувнјоглацнјалних седимената, које се налазе далеко пнже, на внсини само од са 1100 м , моглп иматп какав омањи долинскн глечер. Глечерскп траговп, које ,је писац па Рилп запазио, представљени су попречним п дубинскпм море • нама, којима су обнчно загаћена језера у цнрковнма, глечерским урезима, мутоннраним брежуљцима (Косћез тотКопбез) раздвојена плитким уголеглнцама п најзад полиранпм површинама; једино ератпчно камење није заступљено, што се може објаснити малом дужпном Рилиних рмувијалних глечера. Дилувијалних глечера бнло је само на серерној страни гребена Рилиних и најлепше трагове оставно .је глечер Џермена нли Едиђола, за тим глечер Правог Искра, Крнве Реке п глечер Бистрице. „Многобројни типски глечерскп трагови у цпрку Едиђоли и моћност глечера у цнрку правог Искра знацп су, да је западнп део Риле пмао моћније глечере но источни." Најнпжн траговп старпх глечера налазе сеудолинн Горње Леве Реке у виспнп око 1700 м. и у долини Криве Реке у виспнп око 1900 м. За приближну снежну лпнију у глечерско доба нашао је г. Цвнјић, по ХеФеровој методц виспну од 2250 м., на основу глечера Крнве Реке, а 2240 м. према глечеру Горње Леве Реке. Одређена пак према најнижем цирку, из кога се глечер кренуо, износн 2320—25 м. — Ови су бројевп за внсину снежне линије у глацнјално доба доста велики. нарочито, ако се узме у обзир незнатна разлика (око 600 м.) у висинн из међу глацијалне снежпе линпје п данашње климске снежпе линије. која је у Ппринејима и Алпима два пута већа. Пначе, ннје искључена могућност, да се којн од њих за висину глацнјалне снежне линије и учврстнтп може, ггошто се средња впспна (2280 м.) циркова на Рпли без мало са њима подудара и што изгледа да на Рили имамо већпном цнркусне глечере незнатног пространства, пнак се ови бројеви за сада мора,)у с ре» зервом примити, бар докле се испитнвања у погледу глечерског пространетва не изврше и по осталим нпжнм планинама Балканског полуострва, на којпма би џо горњпм цнфрама глечерн већ аргјоп бпли пскључепн. Најпосле од пптереса је споменути, да је г. Цвијић, судећи нрема глечерским седиментима у Крпвој Реци, где се дајујасно издвојнти доње морене у Долинн н горње на нзлазу из циркова, вао вероватно ноставно, да у Рнли има две а можда и трп глечерске перијоде. Пстпна, да нема ннкаквих разлога сумњати у могућвост, до су све три гдацијалне перијоде, које су у Алпима н другим обласгима утврђене баш н на Рили зд ступљене, ипак ваља тек од будућих истраживања, глечера на планинама