Delo

524 Д Е Л 0 Балканског полуострва очекиватн. да нам реше ннтересантно пнтање о броју њихових гжадијалнпх перијода. 4. Цирковп су на Рнли већипом (27 на броју) Северу окренутп, а само 7 експониранп су према Југу. Они леже изнад шумског регијона, у области сувата. Горња ивида циркова је на впсинн обнчно од 2400 м. једнно ивица Бистричнна цнрка под Мусалом много је виша. Средња висина дна цпркова нзноси на Рили 2280 м. 0 постанку циркова у онште н о природп циркова на Рили посебице ]’. ЦвијиР наводи следеће врло важпе закључке: „да су цпрковн особитн облнци, којнх има само у планинама, што су биле под глечернма. Цирковп нису постали обичпим распадањем (нису Рнхтерови УегшШегнп^зкаг) нити су постали поглавито утицајем глечерске ерозпје (Пенк, РихтхоФен). Глечери су били од утицаја само на моделисање доњих делова у цнрку, а за целокупнп облик су од највећег значаја снежаницн.* На Рнлн налази се врло много језера. До сада нх по г. Цвијићу има 102 на броју, а можда их има још н више. Она су већнном мала (Меегацдеп), готово сва цпркусна језера (Кагзееп) н леже на великим висинама од 2140 — 2780 м. Интересантно је, да се на Рилн може издвојпти једап слој од 2140—2400 м. који је пеобично богат циркусннм језернма. Изнад 2400 м. има само неколико снежаничких језера, а нспод 2140 има два језера (Сухо језеро н Шамаков ђол), која нпсу циркусна п леже у долинама. По ностанку и структурп басена језерских г. Цвијић разликује ове врсте језера у Рили: а. ) Цпркуена језера глечерског норекла. 1. Стеновити језерски басени. Овде сиадају нека језера у Еднђолу, цирку Гисгрице п Марице. 2. Моренским бедемима загаћена језера. Сва остала језера у нснитаннм цирковима Риле; код неких од највишпх могли еу н плазевн у неК0.1ИКО учествовати у саставу бедема. б. ) Снежаиичка језера. 1, Постала ерозијом снежаника. Језерца на Џанкп п Јелешннчко. 2. Сиежаннчким наносом загаћене. в. ) Урниска језера. Шамаков ђол. г) Језера у плазевнма. Сухо језероЏ), >»а рплска језера важно је још прнметнти да су највпша језера, у горњпм партија.ма својим, плазевпма засута н на мањи обим сведена. На н!'• У најисточнијем цирку Доње ./1еве Геке једно нрнвремепо језеро скоро је са свпм засуто нлазевима, а друго, стално, у неколнко је редуцпрано. Мгица.ј акватичних бнљака па засипање рплскпх јешра је много мањн н њиховим преовлађивањем у језернма стварају се тресаве. Тако је доњс језеро Белог Пскра скоро већ цело претворено у тресаву; у Јелешннчком п Смрдљивпм језерима иосмаграо .је писац овај процес у незнатиим размерама. — Најпосле. наносни материјал река нма у Рилп најмање удела