Delo

КРИТМКЛ П 1>П1>ЛИОГРАФИЈА ири уништавању језера. Једпно Језерска река допоси много материјала у Сухо Језеро, и њиме је засула горњи део његов. 5. Из приложене, врло прегледне таблице висина п геолошког састава највиших врхова Балканског нолуострва, коју је писац мо својим истраживањима и резултатима раиијих аутора саставио, види се: Да се највиши гребени масивних планина Балканског полуострва састоје од гранита, сијенита, кристаластих шкриљаца п кристаластпх кречњака. Највиши врховп Риле: Мусала 2923 м. и Чадиртепе 2780 м. сасгављени су од гранита); да међу планинама Динарског система превлађу.ју у севернијим Црногорскнм п Босанско-Херцеговачким иланииама впсовп, састављени од тријаских п јурских кречњака н шкриљацаг ;1 у јужннм, Македонскпм, Албанскпм и Грчким планинама кретацејскн висови п најпосле, да се планине Карпатско-балканског система одликују висовнма, којп су већнном састављенп од гранита а кристаластих шкриљаца а само Миџор 2186 м. на Старој Нланинн саџмојп се од црвеног пешчара. Суво Рудиште (Копаоник) по своме саставу. од кристаластих шкрпљаца. гранита и сијенита географском положају п тесној вези са старијим теренпма Ј. II. Србпјс изгледа да се више нриближује кристаластим ма сивнпм плаппнама н вероватно .је, да је Копаоник с овима у ближнм генетским везама, него лн са млађим веначпнм плининама Дппарског система. Важност овога рада, нпје нам потребно да нарочпто мстичемо. II ‘ми бпсмо у ирилог исцрпних ироучавања планнна Балканског нолуострва могли само желети, да г, Цвијпћ међу својим ученицпма нађе ваљаних н марљивпх следбенпка и сарадннка на овоме нослу. Др- Дим. .7. Антула Во1$ам 1П бегМа. Ор18а1 А п 1 о п Вегепзек. 1/љ1а1а Јп /а1о2Ј1а ОгигВа 8У. Моћогја V Се1оУси 1897. 8 вк*. 2б7. Друштво Св. Мохора издаје норед врло распрострањеног календара, п друга дела поучпог или забавног садржаја, која су намењена ширим слојевнма народннм. У ред таквих књига долази и ова, чији натпис нзнесмо. Писац јој је проФесор у вншој гимназији у Пловдпву и нозпатје са својнх дела и ван границе Бугарске. Пишући ову књигу, није пмао — вели — намеру писатн научно дело о номенута два народа, него је хтео дати Словенцпма књигу о најближој им браћи на славенеком југу, писану коликојс могућно простије и забавније. Писац је и сам често путовао кроз земље које оппсује, жпвео је подуже у некојим местима на словен. југу, а у Бугарској је од младостп од 1879. године. Пород својих лнчних опнспвања служио се, пишући ову књигу; и делима других ннсаца, а нарочпто делима К, Јиричека п В. Карпћа. Књпга му је подељена на два дела: у првом говорн о Бугарској