Delo

Б Е Л Е Ш К Е ГИ4 жемо наше право на живот... Ново доба нове задаће.4 — Доносиће изворне ц преведен - радње из свих светских књижевности модерног смера. Стајаћеу духовној заједници нарочито са словенским народима, а особито Срби.ма, који су им најближи својим осећањем, жпвотом и језиком. Особиту ће пажњу посветпти питању друштвеног положаја жене и зато су позване и списателшце, да саме о себи нишу. До сада с> обећали сарадњу између осталих књпжевника: Брандес из Копенхагена, Луј Леже, Жил Леметр и Емил Зола из Париза, Матија Мурко из Беча, Верешчагин из Москве, а од Срба: Милка Гргурова, Драгутин Илијћ, Бранислав Нушић, д-р Мил 1Н Решетор, д-р Каменко Суботић, Јаша Томић, д-р Миленко Веснић. „М1а(1о$1и излази два пута месечно. Цена је на четврт године 2 ч>ор., за ђаке 1 *2б Фор. Ргерого<1. — Д-р Август Арамбашпћ, познати хрватски песник, објављује, да ће од нове године пздавати забавно-поучни лист Ргерого<1 у намери, да отвори „достојно поприште књижевнпм почетницима. који не могу својих радња тако лако потурати у наше веће белетристпчке листове и да особито одраслијој хрватској младежи оснује стјециште, на ком би могла прокушати своју душевнут снагу“. Лист ће излазити свакога месеца, а доносиће ц слике. Цена годишње два Форннта. УМЕТНОСТ Бој на Косову. Нознати српски уметник Паја Јовановић израдио је најновију слику Бој па Еосову. Ова ће се слика и Фотографовати, како би је свак могао лако пабавити. Исто је тако београдски Фогограф Милан Јовановић Фотографовао и ове слике Пајнне: „Бошко Југовић“, „Сеоба Срба нод Чарнојевићем-* и „Таковски устанак“. Народно Позориште у Београду.— Ова је позоришна година доцкан отночела, јер се зграда позоришна оправљала и у њој се намештало електрично осветљење. Сем тога од ове су године епуштене и цене у Народном Иозоришту. Нредставе су отпочеле‘27 септ. Милошем ОбреповиКем од Миленка Р. Максимовића. Било је свега 5 представа, од којих једна дневна, иревод с Францускога I Уображени болесник). На вечерњим нредставама давана су, сем Милоша Обреновића, још два оригинала (Максим Црнојевиб од Л. Костића и Вуков сиомен из „Стогодишњицеи Ђорђч Малетића. Ова је представа била свечана н и даваиа је 30 семтембра у славу преноса косгију Нука Ст. 1чараџића); и један лревод с Француског (Трилби). Прихода је овога месеца било 3091 дин. II јвнше је пало на предстаги *Трилби“ (8"» 1 '20 д.), а пајмање на „Милошу Обренови1.уи (4"б20д.). На осталима је приход скоро нодједнак. — У октобру месецу било је 21 иредстава, од којих су 4 дневне. На лневним нрсдставама давана су: четири превода с Францускога (Томасеноса п.гантажа, Трикош и Како.ге, Лионски улак ц Лондонски присјацч). На вечерњим представама да .ап је један оригинал (Лрва парница, 1Со,чедијау три чина, од Бранислава Т>. Нупгића, првн пут даван 11 октобра, игран 3 пуга), шест иревода с Француског (Маркиз Вилмер, Шагринска кожа — Фантастична драма у иет чинола, написа . Луј Жидисн први п\т даван 4 октобра, и.ран три пута. —Дон Цезар ол Бсшшд, где је играо за ангажман Богоњуб Руцовић члан дружине „Сипђелић“, Трсба ли казати. Брвна освета, где је играо за ангажман Михаило Негровић, Драмске лудорије — водвил у пет чинова с певањем, написали Диманоар и Клернил, нрви иут даван 25 октобра, игран 3 пута.; ио један са шпанскоггГД 5отт маЈдан, где је пграо за ангажман Б Руцовић), са талнјанскога (Грађански смрт, где је гоетовала г-ђица С. Мил>ковићева); с немачкога (Наше жене, где су играли за ангажман г-ђица С. Мнњковић ва ц М Петровић), с енглескога (Ниоба). Ирихода је било овога месеца 115-9 : 0 дин. На дневни.м представама пало је 2272,50 д Највише је пало на „Трикошу н Каколеу“ (678.50), за тим на „Лионском улаку“ ('619-501, а најмање на „Лондонским просјацима“ (484 динј Од вечерншх представа нчјбоље су прошле с приходом „Драмске Лудорије- кад су првп иут даване (4019*10 дин , други пут 1042,90, а трећи пут 634*10 дЈ. За тим долаги Шшринска кожа кад је први пут давана (927 20 д ), а доцннје је већ мање бнло прихода (другн пут 730*90, а трећи иут 373*60 дзн.Ј. Најмање је прихода било на „Првој парници“ кад је други иут давлна (202*50 д ), а ирви и други путјебило внше (556*90 и 564 дин ). Иосле овога комадамало је иало и иа „Треба ли казати (212-90 дин.) и на „Ниоби“ (238*10 д->. — 18 ог о. м. давана је Дсао реприза) у нашем Народном Позоришту Симе Матавуља „Завет". О њему се критика изразила у своје време г • немамо потребс враћагн се на уметннчку вредноет „Завета“. П нублика н крптика иовол.но су нрнмили „Завет“. Надали смо сс да ћемо и сада, као у ренризи, уживати у игри овог доброг сриског комада. Али смо се грдно нрева.шли! Разуме се да комад није крив јер није мењан, али се нашн глумци, а на првом месту р жија, не могу оправдагн н стрести одговорности због онаког ириказа драме Матануљеве. Игра глумаца је била иснод сваКе крипке. Једино су глуиице својом игром зад »вољиле, нарочито г-ђица Нигринова, а од глумаца само ириказинач Винценца! Игр> је текла млитаво, без вол.е, нцје се назило ни на шта; гд’ *,*ш су самовољио извртали речи иишчеве, н(. ‘давали, маске су биле буди бог с на. <рал нам је вечито бцо уунигорми, ма . -•>.(5а да је само у једном чину, нначе у 1и. итд. — да се гледалац не може отрести ..-.„.јсли: е је ово као нору-