Delo

Д Е Л 0 ченч, да се српски комади огаде публици! >Ги нс нотцешујемо наше глумачке снаге, н с гога Саш, што верујемо ца и ми на беогр. позормпцн имамо добре глумце. желимо да од сада ов.чко што не буде! Молнмо \ ираву да припази од сада мало боље (ва игру и режију! Јадац. У хрватсаом загребачком казалишту нриказиван је прошлог месеца н<ш комад Ј а (1 а с, породична слика из босанскога живота у једноме чину. Ову је слику напнсао члан казалишта М. К. Днмитријевић. Како пишу хрватски листови, овај је комад оставио леп утиеак на глед .оце, а нарочито хвале шалу и хумор, за тим характериетику личности као год у ТриФковиКевим драмама. Стогодишњица. -- Загребачко казалиште ирославило је овог месеца стог дишњпцу роГ,ења Донизетија, из чије је оиере Луција Ламормер саст.1Вио Руњанин хрватску хнмну „Лијеаа нагиа домовино*. У част тога представљао се позорншнн комад Лукреннја Бор* џија, коју је Донизетн наииеао г. 1833. ЛИЧНИ ГЛАСОВИ С Велике Школе — Г. Лзубомир Ковачевип, министар на расположењу, поставл.ен је за проФесора псторије сррпске у Велнкој Школи. Г. министар просвете и црквених послова поставио је ову г.г., да предају на Великој Школи до избора редовннх проФесора: Љубу Миљкови11а, проФесора II београдске гпмназије за зоологију. Симу Томипа, проФесора I беогр. гимн., за Филологију. Д-ра, Милорада Јовичипа, за хемију. Д-Ј)а Војислава Ж. Ђорђевипа, за анатомпју н Физиологију. Д-ра Мнливоја Јовановипа, проФвсора Ш беогр. гим., за ФилосоФију. Д-Ј)а Максима Арер>а, предавача II беогр. гимн., за психологију. Већпна је од ове господе већ почела своја иредавања. Осамдесетогодпшњица Тодора Момзена. Крајем прошлога месеца прославио је осамд' сетогодишњицу живота чувени немачки научник Тодор Момзен (ТћеоЈог Моттзепн На пољу римске старпне нема готово гране. којом се није овај великан позабавио. Он је радио на политнчкој исторнји и на хронологији, на литератури и на нумизматици, на дијалектологији и на праву, на редигији и на \-метности (архитектура, пдастика, сликарство), на старинама, државннм, приватнпм, ратним, н на привредним тцкама (трговини, занатлијетву, земљг т), на критици текстова, ениграФиш' л.. Он је један од нијплоднијих иа^ радника што их је икада било; каг .унају, написао јс од прнлнке две хнљаде штампаних та бака. А на чему је радно, радио је ув»*к одлично. Прво доба римске перноде добило је У његовим рукама сасвнм друкчији облик, а иеторија провннција на нољу римске историјограФије нешто је сасвим ново; модсрну етнограФиј\ италцјску он је створно, иосташншш је на темељ сигурних, ениграфскнх, нодатака; у дисциплинача о државним сга* ринама, о хронологијп и нумнзматицн ње гова дела су меродавна; штоје ст. ченјед.н 0Д најпоузданијих п један од најобилатијих ' за многе нартије и једини) швора за рнмско старинство, у натписима, то је у главном Момзенова заслуга. Иначе нема рада његова, у ком он ме бибио изнео буди шта ново, у ком не би био баиио макар колико внше еветлости на које интање из рнмског доба. И ако .Момзен чеето претерује у цртап>\ н судовима, н ако даље много иута римске прилике оцењује према модернима, он инак остаје најзнатнија појава на овом пољу у нашем веку, а то значи у толико више, у колико наше столеће изобидује прави.м великанима у истраживању римске прошлости. — Момзен се родно 30. новембра 1817. г. у Гардингу (Шлезвиг! у свештеннчкој куКи. Поштд је 1838. свршно гпмназију, слушао је на университету у Килу до 1843. право и историју- За тим проведе неко време као приватан учитељ- 1814 47 иутовао је ио Италији II Француској радн усавршавања у студијама. Врмтивши се у Немачку, он најнре уређује 1848. г. 8ећ1е8\\'.-Но1з1. 2еИнп^ (у Рендсбургу', па онда у јесен исте године иде на позив у Лајнциг на универснтет аа ванредног проФесора прав.1. Но ту не остаде дуго; због учествовања у дог;П,ајима г. 1*18. и 1849 он буде г. 1850. отпуштен. Мочзен тада отиде у Швајцарску а ту поетанс у Цириху г. 1852. редован проФесор римског права.У истом рангу 1854. отид • у Бреславу а 1858. у Берлин, где је од то доба ст иан. Књижевну каријеру почео је Момзен г. 43. Ирвн рад који га је истакао у науци биде су његове Ошке студије (г 1845.). Његова капитална дела јесу: „ТЈМегИаНзсће 1)ја1ек1е* (1850.), „Согриз ГнзспрЦопиш НеароП1апогиш“ (1851), „Кошјзсће 6езсћЈсћ1е“ 1-111 трво издање Вег1. 1854-56.) н V (Прво изд. 1885.), „БГе НезеМсМе (1ез гбт- Мип2\\-езепз прво иад. Вег1. 1860.). „Кбт18сће Гогзсћипеепа (I св. Вег1. 1861.. II св. 1879.), „Кбт. 81аа1зге-ћ1“. „Сог]»из 1П8спрИопит БаПпагита (у кол:(борацији с више научника) и др. — Нажалост, овај иетн Момзен окал.ао је та) рад ев"ј готово у исто доба, кад је пропав.љао осамдесетп дан рођења, једним писмом, унуКсннм на „Нову Слоб. Иресу*, у коме хоКе да докаже како Словени за културну имаовину имају Немцима да захвале н да онн нису способни за културу. Тај је нспад, с пуним успехо као што Је појамио, а к томе и досгојанствено одбио у пољским листовима профосор историјс на лавовском универспт' ту - А-р Осва.гд Балцер.