Delo

Б Е Л Е Ш К Е 536 Алфонс Доде (Афћоцзе Ваш1е*), један од најзнатнијих ром'Нспјера и приповедача нашег века, умро је с почетком овог месеца. Доде се родио 13. маја 1840. у Ниму(Шшеб, јуж. Француека) у сиромашнијнх родитеља. Због рђавих материјалних прилика онје најпре служио неко време као ееоски учитељ. 1857. отиде у Париз, где се у нрво доба много злопатио, док га херцог Мориије (Могпу) не узе за личног секретара. Књижевни рад је иочео г. 1858. с песмама Кез Ашоигеибез. Збирка не про^е неонажена, али ни великога уецеха није пнала, као ни друга из идуће године Ка (1ои1>1е сопуегзГоп. Иознатији постаје Доде тек приповетком гДе реШ сћозе11,1пз1о1ге (1’ ип еићт!, врстом биограФије, која је пзишла на свет г. 1866.; за шом му име још више проширише дела као Ие11ге8 6е шоп гаииНп, збирка ситнијих ствари у прози, и сатирично - комични роман Кез агеи^игез рго(Н§1еа8е8 6е Таг1агт <1е Тагазсоп (1874.) Трећу периоду, нериоду светске славе, напослетку отвара један од најпознатијих модерних романа ЈТошоп! јеипе е! К181ег ајпе (1874д а пспуњавају је еама ремек-дела, као: Јаск (1876.), Ие Каћаћ (1877.), Кез го13 еп ехП (1879.), 8арко (1884.', Таг1апп зиг 1ез А1ре8 (продужење Тартарена Т.|расконца; 1886.), 1У 1шшо1Де1 сатпра на Француску академију (1888.), Рог! Тагазсоп, бегшегез ауеп1игез Је Г Шиз1ге Таг1аг1п, последњи део грилогије о Тартарену (1890.) и др.. Доде се окушао и на позоришним делима, али масу није могао њима никад задобити. Позоришни комади су му или ситније шале, као Ие засгШсе (1869.) и Ие Ггеге аше 1нанисано још 1864.), или велнке драме: ћјзе Та\гегп1ег (1872.) и Н’ Аг1ез1еппе, или драматизованн романи, ннр. Фромон, ТКак, Прогнани Краљеви, СаФО и др-. Доде је реалиста, један од представника роману обичаја н онсервација. Главни моменти којима он осваја читаоцч јесу: хумор, који је врло често проткан иронијом и еарказмом, сенсибилност и чаробан језик. Доде је познат ирилично ц у нашој књижевности. Особито је код нас пре вођено много његових ситнијих етварц; осим расгурених ио разним часописима и дневним листовима, имају и две збирке: Приповетке Алфонса Додета у 28. св. Нар. Библиотеке Браће Јовановића и Приповетке, нренели К. Д. К. ц Р. Б- Ту сиада и Лепа Ниверњанка, коју је донело лањско Бранково Коло. Од романа на жалост имамо само Протане краљеве (у иреводу Т>. Поповића), а од н ких других (Бесмртника, Набаба; само су почеци изпшли. Хендрих Имиш. Наша северна браћа, Лужички Срби, изгубише носледњега дана месеца новембра евога велпкога патриоту доктора теологије Хенлриха И.чиша. Имиш је врло заслужан за лужичкп народ својим радом на буђењу народне свестп, он је један од оних чврстих стубова тога маленога а срчанога народа. Рођен је 4 декембра 1819 год. у Букојн.у, учио је у ЛишЈсци, а од год. 1852 свештеником је постао: првих нет година би у Вешлннку, а за тим у Ходшнју где га и смрт затече- 3 декембра предани су смргни остаци Имишевн матери земљи уз велнко саучешће целога словенства. Имиш је био и председником ночасним „Матице Српскеи у Будншину. Дописни члан. — Д-р Миханло Петровић, проФесор Велике Школе, изобран је за доииснога члана Југословенске Академијв Знаности и Уметности у Загребу. УРЕДНИК Др. Драг. М. ИавловиК ВЛАСНИК Ст. М. НротиК