Delo, 01. 10. 1897., str. 56

ПРВИ КОРАЦП 47 Стрепетов тек што се вратио са железничке станице, куда је био отишао да испрати Чиркова, који одлази на страну. Уочи тога дана Стрепетов је ручао код њега, и Чирков је молио младића, да дође да га испрати. — Тако ћу, дајбуди, отићи пз Петрограда под пријатним утисцима! — љубазно рече Чирков. Стрепетов нађе на станицн самога Чиркова. Нико није нспраћао његово превасходство. У господском путничком оделу седео је за једним столом, натмурен и озбиљан, немарно сркућући из чаше впно. Лепа ручна торба, палица и штит у кожној футроли, плед, увезан каишем . стајали су покрај њега. — А ето и Вас, Павле Сергијевићу! — радосно проговори Чирков, и на лицу му се показа осмех, када се љубазно рукова с младићем. — Много Вам хвала што сте дошли. Као што видите, сасвим сам сам. Господа чиновници хтели су да ме пспрате , алп им... ја навлаш не хтедох казати кад иутујем. Доста мн је било и опроштајне вечери са здравицама! — додаде са својим саркастнчним осмехом. —Хоћете ли чашу внна ? Чирков насу чашу Стрепетову и, куцнувши се , рече: — У Ваше здравље, Павле Сергијевићу. Дај Боже, да останете што дуже таки, каки сте данас! — додаде срдачно. — Сада су , драги мој, и млади људи врло „стариА. н практичношћу чак превазилазе нас старпје. Јест... Ми смо се дајбудп поживинчавали поступно, а сада право из школске клупе излазе већ еасвим готови поживннчени младићи. Вн сте ето редак примерак. Ја сам Вас проматрао н само се дивио... И Чирков пружи руку и јако стеже руку Стрепетовљеву. Дофе ношач и каза да је време улазити у кола. — Кад већ нисте, Павле Сергпјевићу хтели примити посао који сам Вам нудио , онда ми, дајбуди, обећајте, слатки мој, да ћете ми се обратити, ако... ако Вам до^е до невоље. У име спомена покојнога оца, тоВасмолим! — готово нежно прошапута Чирков! — Ја сам Вас искрено заволео... Дакле. хоћете ли ми се обратити?