Delo

ПРВИ КОРАЦП 47 Стрепетов тек што се вратио са железничке станице, куда је био отишао да испрати Чиркова, који одлази на страну. Уочи тога дана Стрепетов је ручао код њега, и Чирков је молио младића, да дође да га испрати. — Тако ћу, дајбуди, отићи пз Петрограда под пријатним утисцима! — љубазно рече Чирков. Стрепетов нађе на станицн самога Чиркова. Нико није нспраћао његово превасходство. У господском путничком оделу седео је за једним столом, натмурен и озбиљан, немарно сркућући из чаше впно. Лепа ручна торба, палица и штит у кожној футроли, плед, увезан каишем . стајали су покрај њега. — А ето и Вас, Павле Сергијевићу! — радосно проговори Чирков, и на лицу му се показа осмех, када се љубазно рукова с младићем. — Много Вам хвала што сте дошли. Као што видите, сасвим сам сам. Господа чиновници хтели су да ме пспрате , алп им... ја навлаш не хтедох казати кад иутујем. Доста мн је било и опроштајне вечери са здравицама! — додаде са својим саркастнчним осмехом. —Хоћете ли чашу внна ? Чирков насу чашу Стрепетову и, куцнувши се , рече: — У Ваше здравље, Павле Сергијевићу. Дај Боже, да останете што дуже таки, каки сте данас! — додаде срдачно. — Сада су , драги мој, и млади људи врло „стариА. н практичношћу чак превазилазе нас старпје. Јест... Ми смо се дајбудп поживинчавали поступно, а сада право из школске клупе излазе већ еасвим готови поживннчени младићи. Вн сте ето редак примерак. Ја сам Вас проматрао н само се дивио... И Чирков пружи руку и јако стеже руку Стрепетовљеву. Дофе ношач и каза да је време улазити у кола. — Кад већ нисте, Павле Сергпјевићу хтели примити посао који сам Вам нудио , онда ми, дајбуди, обећајте, слатки мој, да ћете ми се обратити, ако... ако Вам до^е до невоље. У име спомена покојнога оца, тоВасмолим! — готово нежно прошапута Чирков! — Ја сам Вас искрено заволео... Дакле. хоћете ли ми се обратити?