Delo

430 Д Е Л 0 без нових чињеннца и оправданих разлога, неоправдано је. Ми треба да смо врло задовољни кад неко поред службенога посла не пропушта да ирикупи иодатке, као што су Радовановићеви, особито кад узмемо на ум немар који обпчно влада и кад се сетимо коликоје поткопа, колпко тунела кроз паша брда иросечено, гта дотични нити штогод у њима проматраше, нити им нрофиле израднше, нпти збирке пз њих сакупише. Даље, мпсли да је добро што се ова нолемпка нзвршнла у овоме друштву, коме би требало увек прпказатн све критике и реФерате пре но што пзиђу на велику јавност, у којој је мање компетентпих судија, но у друштву стручњака“. 7. У жељи да се Геолошком Друштву почне тећн ма и најмањи новчанп капитал, председник, Ј. М. Жујовић, поклања један државаи лутрпскп лоз (сернја 4956, број 7) за спомен на покојоу Стану Ј. Жујовића, која је у своје време дала прве прилоге за Геолошке Анале Валканског Полуострва и указала прву помоћ њиховој Француској редакцијп. Примљено са захвалношћу. Лоз је предат на чување члану управе II. С. II а в л о в и ћ у. КАРБОРУНДУМ - СИЛИЦИУМ КАРБИД Народна Скупштина сазвана за 1897. год. решавала је између осталог н о концесији, коју је држава српска дала Хугу Лутеру, инжињеру н индустријалцу из Брауншвајга, у Немачкој, на „искључиву употребу водене снаге свих скокова (котаракта) на српкој обали Дунава, од Брњице до Кладова, за произвођење механпчке н електрпчне спаге“.') (Ови скоковп посталп су регулисањем Ђердапа, а престављају укунно једну снагу од пајмање 100.000 коњскнх снага. Само слапови на Ниагари п Рајпп престављају нешто већу снагу). Механнку и електричну снагу употребпће концеспонар на „запатлнјска, пндустријска н друга привредна преду зећа“ међу којима ће угледно место заузети п производња карборундума. С тога смо се решпли да чнтаоце „Дела“ упознамо и са овим проналаском људским, којим нас је ту скоро задужила хемија н Физика. Карборундум је хемиско једињење угљеника н силпциума — 81С (овог иоседњег до 70° 0); спада дакле у групу карбида, а пма врло велику тврднну, тако да. достиже често и тврдину самог диаманта. Сем тога у ватрн је постојан, даје се лако прерађнватп, отуда је у данашњој индустријп јако употребљен. Карборундум има два проналаска. За научпи свет њега је пронашао БЈиценбергер (ЗсћШгепћег^ег), јер је он први 16. маја 1892. године овај про11) Про гоколи скупштински стр. 260.