Delo

— •» 436 Д Е Л 0 гађајима пре Косова; п тврдити, да су снмпатије народне биле на страни противника Деспота Стеваиа. Онда пије чудо што писац мисли дајецар Урош „мученички убијенм н да је краљ Владислав умро 1240. године. Не обзирући се на нове резултате, писац и сада још тврди, да су Словени у VII и VIII веку већ ночели иримати Хришћансгво. Сеобу Словена изнео је инсац сасвнм погрешно; у тој сеоби заборавио је на — Србе, тако да ђак из ове књиге неће моћп сазнати, кад и како су дошлп Срби у земље у којима данас станују; из овога причања неће ученик добнти иравилну слику ни о постанку Бугара. Погрешно је и тврђење , да је Јагић за панонску теорију, као и оно што је о распри због глагољице и ћирплице речено. Што је п после јасних доказа Руварчевих и овде поновљено, да је Св. Сава са калуђером из ман. Паптелејмона побегао у св. Гору, то није баш тако важна ствар, али је занста груба погрешка од јерншског енископа Николе начннити владику светогорског Ериса Николу.* У нашој књнжевности средњега века, није бпло нсторијограФСке радње; но како хагиограФска литература садржи нешто историјскнх дата, то наши историци у оскудици других пзвора узпмају и из тих дела историјску грађу. Али је због тога код нас у литерарној историји ушло у обпчај, да се та дела оцењују са историјског гледпшта. Лако је впдети зашто је то тако, алн је већ време, да се наша литерарна историја еманцнпује од тог погрешног гледпшта. Много јс тој погрешцн допринео проФ. Вуловић својом расправом о бпограФијама (у Годпшњпци VII), а још више погрепшо мпшљење да Је АЕ Данило хтео, да пише неку нсторију краљева и архпепископа. Ми тражимо од нашпх биограФа оно, шго онн нису ни хтели да даду; мн нм замерамо, што нам не дају оно што нама треба. Међу тим ми њих морамо оцењпвати по оном што су они хтели да даду; они су пиеали аохвална жигија за цркву н побожне људе, и мп немамо права да тражпмо од њих нп хронолошких дата, ни свестране биограФије у данашњем спису. Мн нм замерамо што су прећутали све, што није ишло у прилог свецу о ком су говорплп, као да не знамо да се п данас у надгробној беседи па псто и иначе, прећуткују мане покојникове, и ако смо их свн врло добро знали н осећалн ; ми замерамо што нашп књижевннцп у XIV веку пису жигосали недела владаочева. а заборављамо да и данас постоје законп за „увреду величанства“ због којих рад владаочев није подвргнут критицп п у много мање важним стварима, него што су оне због којнх би, ио нашем мишљењу, наши стари биограФИ морали корети владаоце. II на заиаду и у византнјској књижевностп') оцењују се хагпјограФСка лнтература са свим правнлно, само још ми не можемо, да се ослободимо уског „историјског гледшпта*. Мислим, да неће бптп нн потребно, истицати, да на том иогрешном 11) Ма да је и Ерхард сувише оштар према хагиограФСкој литературн (КгишВасћег, Огезсћ. (1ег ћуг. Ш1;. 182.)