Delo

КЊИЖЕВНОСТ 437 становншту стојн н проФ. Симић; и он тврди да „наши бнограФи ннсу имали свести о право.ј псторпјској радњп, те је погрешно све оно, што је он на стр. 46. рекао о биограФијама. Кад је писац већ мпслно, да треба да спомене и ШаФарнково миш.вење о датуму смрти св. Саве (ма да је оно сасвим ногрешно) п разна мншљења о месту рођења Константина Филозофи (ма да је то сада добро познато), — онда је требало споменути Павловићеву расправу о АЕ Даннлу. У опште .је о АЕ Дапплу најлошпји и пајнепотпунији део у старој књпжевности. Писаи и не помиње мишљоње ТГавловићево, да АЕ Данило није хтео писати једно дело, него тврди, да је то, највеће књпжевно дело т старословенској књпжевностид Писац наравно ннје читао то дело, зато је н могао казатп, да се „и за његову (Данилову) бнограФИЈу сумња да је он пнсао“ п т. д. Исто је тако ппсац погрешно оценио п биограФију Стевана Лазаревића бар да јо узео ону изврспу карактеристику А. Попова (Обзорж П, 40.—50.). У опште је погрешпо мишљење пишчево о сталној декаденцпјн у старој српској лнтератури у сваком погледу, мишљење , које су у нас завелц Рачки и Вуловнћ. Није пстина да су биограФпје увек лошије што су млађе и да је у лптерарном погледу „најлошија последња права биограФија, а то је бнограФија деспота СтеФанаУ нити је ред српских бнограФа по вредностп: „Сава, СтеФан, Доментијап па Данило.* Кад се буде свака биограФнја засебно п самостално свестрано оцењивала, наћп ће се п у најмлађим много врлнна, које немају најстарнје; језик Данплов је много лакшн но Доментпјанов; у Теодоспја је мање цптата из св. ппсма но у његовнх претходнпка. Константнн Филозоф је ученпји но ма којп други писац, а даром својим истпче се изпад свију духовити ученик Данилов, ппсац биограФнја АЕ Данила и Стевана Уроша Дечанског. Књижевну радњу после пада српске државе пзнео је пнсац врло непотпуно и површно. У то доба било је ипак више новог рада, но што се обично мнсли. Да је г. писац загледао у Споменпк III и ХУ нашао бн по где што. што је вредно бпло поменутн. Као ш*о сам поменуо, утицај впзантијски , под којпм је постала и развнла се наша стара књижевност, нпје довољно нстакнут и обележен у овој књпзи. Непознавање пли нгнорисање Впзантпје могло је навестп ппсца да говорн о „самосталној књижевној радњи код нас“, то гаје навело на тврђење, да у нашој старој књижевности „нма доста биограФија пли жпвота, којОхМ врстом деЈа остале тадашње књижевности нису обиловале." Омладину треба одушевљавати прошлошћу, али , се у томе не сме прећн грапица нстпне. Ја бар сумњам да је н сам г. Спмић могао озбиљно мислнтп да је св. Сава. заиста „имао исторпчарски дар , какав тешко да се може наћи у оно време и ван Србпје“, јер би онда морао претпоставити, да г. Симић никада није чуо за Никпту Акомината и остале савременпке Савине у Впзантпји н на Западу. То ме потсећа на речи Чеде