Delo

438 Д Е .1 0 Мијатовића, да би можда Србнја била колевка реиесапсе — да нису дошли Турци. Кад је у Италији радио Данте и Петрарка, код нас су писали АЕ Данило и Цамблак; они треба да су претече ренесанса. Тако може писати човек само кад не мисли шта пише. Петротрад, 7. Фебр. 1898. ј^Т. ј^ТАНОЈЕВИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА (ПОВОДОМ Т ц VI КОЛА ЊЕНИХ КЊПГЛ) — НАСТАВАК V. Књижеван рад управин. Каке су књижевне и нросветне потребе биле које су изазвале оснпвање ове књижевне установе, у колико су их уочили и разумели оних седамнаест основалаца, казали су они сами у свом првом позиву народу српском.‘Ево ћемо их, по томе, набројити у кратко: радови старих књижевника нпсу прнступни данашњим читаоцима и с тога не утичу и не користе н данас као што би требало и могло бити, те се слаби, као што су основаоци на другом месту казали, културна и књижевна непрекидност у нашем народу; и радови савременпх књижевника остају ширим круговима непознати, пошто нису издати како треба, већ врло често остају разбацаии по ретким публикацијама где су први пут објављени на свет: још ннје остварено потпуно књижевно јединство између свих српскпх областн; садашњи књижевницп врло мучао штампају своја дела;* рђави списи, нарочпто преводи, нлавс данашњу књижевност п читаоце; науке се довољно не понуларишу, нарочито које се баве о нашем народу, његовој нрошлости и садашњости, земљи н суседпма; и у оном што се радп нема довољно смишљенога правца ни система. Ово је стање у оно време са свих страна признато а гледнште Задругиних оснивача одобрено. А од онда нпко до сад није против тога устао. Пстпчући те потребе и празнине у савременом развигку наше иросвете п књиге, основаоци су наумили да их Задругом и потпуне. 0 оној страни посла, која је имала прикуинти српске читаоце и књнге им дотурати, мислим да сам већ говорио колнко треба; остаје ова друга. Оснивачке намере у том погледу свак је такође одобрпо. Оне се огледају у