Delo

ИЊИЖЕВНОСТ 441 по свему одличпс, само за то што хшсу на реду. Како је међу заступннцима ове друге струје било људи који су по свом месту у управи могљи имати пресуднога утидаја на љепо доношење оддука, ни до данас није утврђен сав програм Задругиних нздања, и ако су у том правцу чнњенн у управи многи коради које овде није никака нотреба ни корпст ређатд. Ресултат су тога стања досадашња кола Задругдна, у којима лма доста књига издандх по раније утврђеном проЈраму а нма и других. Јер, као што рекох, нпје се радило са свим без плана. Наиротнв : све свеске старих писаца што су до сад пзашде — издане су што се тако мислило још прн осппвању Задруге. Рекох да о тој врстн пма говора веР у првом управипу ирогласу. Осем тога, на даљим састандима, колнко целе управе толико поједнпих ужпх одбора. за тпм на конФеренцијама пзмеђу чланова, утврђене су све главније тачке о тпм издањпма. Ако о томе п нпсу свуда донесене ппсмене одлуке, то ништа не значн. Једну записану од луку може понпштити друга нова; алн. код досадашњега лнчнога контннуптета у управи, много дуже траје једном пречишћено и утврђено мишљење већега броја људи. Као што рекох, утврђепје илан и за поуку. Према тој је првој одлуци и изашло од досадашњнх таких седам књига—четири (57° □). Што се п за оне трн одсгупило те су одлучене преко првога програма, томе су два узрока: једно, управи нису могле стићи књпге које је, према насновп. раније иоручила а за неке опет нпје ни до сад могла наћи ппсаца готовпх п доконих да јој их израде: друго, онај је првн нрограм у току рада допуњаван појединпм одлукама у оном делу његову воји јевећбдо нзведен, те су се изводиле те нове одлуке, кад се није још могло успетн V свему оном старом.') Свакојако, и ако ја н сад мпслим да бп управи Задругиној требало. колико за старнје писце и поуку, толпко д за иреводе из туђих књижевности ла нешто мало и за прештампаваље раппјих послова садашњих 1) Не знам колико је ово стаље било иознато Задругину критпчару којп управп баш у највећи грех уппехје (с. 2 32) што тобож нпје имала никак^га плана п спстема. Еако није могао пгнорисатп оно што је објав.вено у првом управину позиву народу, вели да „то није никакав програм.“ То је н.егова добра воља , сам > су његовп разлози за тако одсецање никакви: он велп да у том позиву „нема по.чена.... о поуцпи, док о њој има тамо читава алинеја с набрајањем предмста о којнма ће се књиге издавати. То су можда читаоцп заборавили, јер је давно било, али свак може и сад то наћи на стр. X и XI „Додатка“ у првој свесци Доситпјева _Живота“ Кад тако човек може одрпцати јавне чињенпце, није чудо што се није хтео нотрудити да н по самим пзашлим књигама спази оно програма што се на њима огледа; он се радије пзло.кпо да се начинп човеком који тврди како нечега нема, само за то што га он сам не впди. Што пак уирава ннје све своје н.Јмере п објављивала, к;о што је за нешто и обећала, ево читаоци виде да нити је то било с тога што утврђених намера није имала иити је то од ње била „неинтелигентна равнодушност-1 како јој критичар јг.ђудно каж1, већ је за необјав.Ђивање пмала неколико практичннх разлога. Да пак књпгама својпм прави у напред рекламе, сматрало се да није Заурузп потребно; а народ зна што му у опште од ње ваља очекивати, п специјално у очн сваке годншње унлате задругари увек знају готово све шта ће те године добнти за новац којн полажу.