Delo

446 Д е д о века. Одмах затим, другу половпну XVIII века приказу.је Доситије са своја два најглавннја дела: „Жпвотом п прикљученијима* (I п II) и ,Баснама“ (I). Наша се књига од Доситија у брзо цена на два правца. И један и други заједнички задржавају много од његових пачела и погледа; али се деле по свом схватању како треба даље развијати књижевностод онога стања у које је он беше довео. II док један нравац смело оастав ља Обрадовићеве иочетке изводећи им доследно даље последице, дотле заступници другога усвајају внше или мање, како који, и од оеога против чега је Доситије војевао То су: „славено-серпски’ класпчарски и Вуков чисти народнп правац. Али у првом табору <>сташе писци само у почетку слободни од утицаја ове нове струје у нашем књнжевном животу. Може се у главном рећи, што :е којн од њпх био доцннји, да је у својим делпма имао више нацпоналннх елемената у смислу Вукове реФорме. Тпм познијим „Славено-Сербима“ најглавнијп је представник, ио вредности својпх књижевних радова, Јован Стеријин Иоповић, од кога је за Задругу узето „Даворје“ и у њему све песннкове песме. — Али нацноналне елемепте могаху потпунце унети у књижевност тек други људи а не тадашњи школовапи Словено Срби: људн из народа н, доцније, омладина. Тако Вуков покрет нриказују „Мемоари" проте Матије Ненадовића, па „Два Пдола* Вогобоја Аганацковића. Нрвп је Вуков иарњак и сељак без литерарнога школовања; он је оставио дело које, после Вукове просе. стоји изнад свнх осталих онога времена Други је из оних редова школоване омладине која, на челу јој Вранко, рлђаше да, према Вуковим идејама књижевност постане у свима гранама нацпонална. Богољубов та ленат достојно приказује тај први нарашгај, а његово дело први успешнпјп оглед да се роман изведе нз лабпринта, у који беше залутао с Ви даковпћем и његовим последницима, на чпсту основу савременога живота и усмене књнжевностп народне. Ова се два елемента и данас прп читању снажно осећају кроз сав романтичпи застор, у који их је обавпла ондашња главпа књижевна струја у Јевропи. Да приповетку доведе до онога ступња до кога су Бранко н Његош довелп песннштво, не даде Богобоју рана смрт, а после њега пе бн за дуго могућности да се то уради. Омеде у томе правцу између 1860 и ’70 године приказују у Задругиннм нздањима четири млада ппсца чп.је су приповетке одабране у „Ннзу старијпх приповедака".1) 1) Пети је писац, Павле Поповпћ Ш 'Пчанан, ранији. Његова приповетка („Четири КарлнФила1') показује стање српске припонетке пре Богобоја. За то је интересно ш.редити је с осталима у књпзи. — Ове су приповетке по мишљењу Г. II. Поповића (с. 2<> и .Iр.) нарочито велики грех управе Задругине. Да је његово начелно гледиште при томе погрешно, јер тражи само дела најодличнијих нисаца, показао сам раније. Алн н, да би иоткрепио свој сул, наводи и неис1ините податке. Он вели : „публика је имала право што је та дела еаборавила,1* а публика их баш није заборавила. Рувар-