Delo

КЊПЖЕВНОСТ 447 • » Даља већ књнжевност стоји потпупије па здравој подлозн еароднога жпвота. Ту смо већ близу у наше дане. Овде ћемо рачунати само покојне — на лепој књизи: Косту ТриФКОВића; на научпој: ЈоспФа Г1анчића. Први, настављајући с већим успехом Ј. С. Иоповића, отац је модерне српске нозоришне комике. Сва та његова дела скупила нам је Задруга у две свеске.1) Панчнћ је главни представник српскога рада на посптивним паукама. Иод натписом „Пз Природе“ скупљепи су ситнији списи које је популарно обрадио, пошто његова стручна дела, наравно, не могу ући у Задругиие послове. Топлппа душе Панчићеве, љубав к земљи српској н њеиој природи, здрав стил и једар народни језик, угледан за раднике који га пастављају. дају овој свесци право да стане међу класпчне производе српскога пера. У ово једанаест свезака имамо, у великој разнолнкости лигерарних облика, лирике (љубавне, иатриотске, побожне и т. д„, коју приказују Дубровчани и Ј. С. Поповић), епике (Ј. С Поповић), драмата СГриФкоковић), дидактике (басне Доситијеве и песме у „Антологијнц п „Даворју“), аутобиограФпје (Доситнје) и мемоарске историје (прота Матија), приповетке („Низ“) и романа („Два Пдола“), научне поуке из природнпх наука, морала и ФидосоФије (Панчнћ; Доситије у „Нравоученпјама* басана) па (оба последња) и реФорматорско-публпцистичкога писања. За све ове књиге старала се управа Задругина да пх приреди како н прплнчи колико Задрузи толико њепим читаоцима. При оснивању је утврђено начело критпчких пздања, и то је могло бити оправдано с почев „Карловачки ђак“ (по критичару „слаба, банална... норед тога, претенциозна н несимнатична приповетка!и), који је, једини из „Низа,“ и пре 3ад|)угина издања био приступан читаодима, чнтан је увек врло радо; није шега „поново оживела“ Задруга већ је и после нишчеве смрти два пута штампан (последши п_\т у Народној Библиотеци Браће Јовановића), а будимпештанска смладина баш овах дана покреће мисао да му се на гробу подигне споменик. Критичар дал>е тврди да за име његово и његових другова „не зна историја књпжеености, њих познаје само библиографи а“; али мо| а бити да је он од давно престао загледати у једину срнску књижевну историју — Новаковићеву, а иначе би у њој нањао један симпатичан помен, који би му зауставио перо пред погрешком. На послетку је Господин нашао да је издање ове књиге прогивно програму који су оснивачи изнели у првом позиву народу, али огрешити се о програм не би био грех једном једином свеском, и то нетном, јер је један од овпх писаца споменут у њему, а, што је главно, онај је нрограм оставио могућност да се „и други“ осим избројаних писаца могу издавати у Задрузи. \) Задругин критичар мисли да је њена управа погрешила што је Косту ТриФковића и Богобоја Атанацковића издала пре бољих од њпх — Ј. С. Поповића и Милована Видаковића. Ја сам већ казао да у управи Задругиној не пресуђује релативна вредност за хитање с пздањем кога писца већ други, опортунп, разлози. Али Тригковић н Атанацковић не стоје према Поповићу п Видаковићу онако како мисли Г. крнтичар. Свакојако за таке смо оцењиваче јесенас залуду преносили Вука, јер ако будемо тако „напредовали“ у оцени књижевних радника, брзо ће доћи време кад ћемо морати бацати анатеме на великога Тршићанина што се још пре 80 година усудио устати критиком на Видаковића, коме сад ночињу овако дизати цену.