Delo

Д Е Л 0 смрти, Соларић не доспе, те је после то неко другп радио у Нештп, где је Зелнћ седео интернирап. Колико је тај други помагао Зелићу, незнам; али је несумњиво да му је стил и језик нскварио. Зелић је Буковичапин, а, како сам већ у другој прилини говорио у овом листу (књига XV, стр. 406), у Буковици се говори чистим, снажним српским језнком. С тога и Зелић пише једрим слогом, богатом народном дикцијом. Само местимице палазимо учен — рђав н таман, извештачени стил. Такво је ни. готово цело »Предисловије“, које ће, бојнм се, неправедно одбити многога читаоца од дањега читања, јер може мнслитн да је и остало онакво. Али у даљем така места трају само за коју врсту, па опет настаје течно причање. Разуме се да Зелпћ, без уметности, не зна ни како треба распоредити грађу, ни где треба развијати а где скратити ствар. Не види се да мује у томе коректор помагао. Па је остала и но нека реч или конструкција која са свим одаје неписмена човека. Од самога су Зелића, јамачно, колико и од коректора, многи архајпсми у језику, а од Зелнћа још и мноштво руских па талнјанских и других туђих речи. Све би то учинило Зелићево „Житије" тешко прпступним за данашње чптаоце, као што је збиља до сад п било; али је уредник овога издања, Г. II. II. Ђорђевнћ, прпредио ово издање с таквим богатим коментаром. речи и реалија, иснод текста, да ће свакоме чнтање битп н пријатно п корисно. Како је Зелпћ и изван свога завнчаја много вндео, има у овом спису, тако осветљепом, нуно поучних поједнпости за данашње читаоце. Трећа свеска овога пздања донеће још и породужење нли „Додатак4 овога „Житија“, у ком Зелић описује догађаје који насташе од аустријскога заузећа Далмације. Тај додатак ннје нигде до сад обЈављеп. јер га ппсац ннје могао штампатн кад и друге, иа .је све до данас бно остао у рукопису. Ова прва свеска, што је сад пздана, обухвата трпдесет годнпа жпвота Зелићева. У њој су четири главна дела. У првом је: детињство н младост, учење књпге, калуђерење, пуговање у Срем и Бачку, ирве годнне на парохијама мавастирскпм по селима н бављење у манастиру, док, услед неправде коју му учинише браћа у Хрпсту, не науми нћи у КрФ, да изучи црквени живопис (с. 13 — 60) Али — како прпповеда у другом одељку — пз Млетака окрене, место у Крф, у Русију ; тако настаје пут преко Беча н Иољске до руске границе, пролазак и бавлење по Новој Србпји код тамошњих српскпх нсељеника, жпвот у Кнјеву и учење црквенога слнкарства, прекпд учења због очне болести н полазак у завичај (с. 60—103). У трећем јеодељку: пут из Херсона Црним Морем у Цариград; БосФор и Цариград и прво бављење у њему; пут н бавлење у Светој Горн ради учења грчкога језика; повратак у Цариград и ново бављење у њему, добивање архимандритства; куга у Царпграду; поврагак преко Солуна, Смнрне Трста и Млетака у Крупу (с. 103—156). На послетку се палазн друго његово путовање у Русију до поласка пз Петрограда (с. 156—211), Тада је он — с тпм се почиње овај четвртн одељак —