Delo

454 Д Е .1 0 ари“ пак, „Два Идола“ н приповетке скупљепе у иНизу“ (осем јединога „Карловачкога Ђака“ Руварчева) бплп су постали готово неприступпн чптаоцнма због реткостп издања. VII Издања скупљених списа савременнх писаца српских. — Змај. М. Живковић; Ј ВеселиновиЋ. За прву групу књига Задругиних мо;кемо везатп и другу , у којој је ирибпрала п објављпвала п нова алп читаоцнма неприступиија дела. Ту имамо у ранија четирн кола б свезака. Ту је др. Милан Јовановић (,С Мора и са суха“, -Тамо амо по Истоку“, I п II); Ј. Илић („Песме*); •Змај („Друга Певанпја*); Матавуљ („Бакоња Фра Брне*). Ове две године дате су још 3 свеске ове врсте: довршена је Змајева „Певаннја“. почетн су Јанко Веселиновпћ („Изсеоског жпвота“) Мита Живковић („Босапчпце"). Песме Ј. Илића (осем „Дахира“) биле су веома ретке, а никад пре нису биле уједно скупљене. Ни Змајеве песме, спеване после изласка прве „Певанпје“ његове, нису биле прибране. Познато је да је та прва „Певанија“ могла пзаћп, што се сам народ на то покренуо о прославн иесникове двадесегпетогодишњице. „Снохватице“ впдимо како сам песник пздаје, свакојако кубурећи. Српски нздавачи не окрећу главе нн на саме дечје песме Змајеве, које бн се сматрале срећом дечјом н у народа с много већпм литературама. Међу тим онп врло радо и неуморно штампају за децу пуно којечега, н ваљанога и слабог. Свакојако характеристично је, што данас, кад књижарска спекулација сме узети на себе накладу неких чудннх литерарннх пропзвода, најбољи наши песнпцн у ње не налази помоћн. Ту је јамачно врло много кривпце до купаца, читалаца. Они су се од стихова одбнлн. То је за мене јасна чињенпца, али тој једностраностн савременога укуса и расположења треба наћн устука. П сме ли, у таким приликама, Задруга остатп према томе равнодушна п, радећи као п остали пздавачи, не помоћи песми српској ? Писац, који такође није био срећан у издавачима , те су му белетристнчне ствари мало особено штампане, био је др. Милаи Јовановић. Његове прпповетке н путописи, ко.ји су до сад скупљени у Задругиннм издањима, бпли су растурени у нпзу од сто свезака „Отаџбпне“ па у „Јавору“ и „.1етоппсу“ Матичину. Колико српских чпталаца може данас доћи до свих тих публикацпја ? Иначе су прнповедачп дапас боље среће. Нарочито се Матавуљ и Веселиновнћ не могу потужити да не налазе нздавача. Па ппак „Бакоња*, може бити најбоље дело Матавуљево, стајао је до Задруге недовршен, у једном сад већ ретком листу. Веселиновић опет после првнх издања својих „Слика пз сеоског живота“ (I п П св.) стао је своје прнповетке пздавати у малим свескама, које, доста налик на позната пздања „по грош“, поодавно одбијају од њега озбиљнпју пу-