Delo

КЊНЖЕВНОСТ 455 блнку, те дају маха да се у ње укорењује предрасуда о „мал.аксавању“, ,нсцрпљавању“ његова талента. Уверен сам да ће његове прнповетке, овако скупљене у Задругпним свескама, датн свуда праведну слпку његове приноведачке снаге. Осем тога овим пздањем има још нешто да се иостнгне: Јанко до сад нпје дово.ђно познат читаоцима пзван краљевпне, а његове приповетке, не само по својој песничкој вредностп, него п по предмету којп у њпма обрађује и по начпну којпм га прнказује , заслужују да свакојако доспеју и до осталога Српства. На послетку нп Мпте Жпвковпћа лБосанчпце“ нпсу бпле довољно иознате широким литерарннм круговима. Ова се група Задругпнпх пздања наслања и садржпном на ону прву: старнх писаца. Ј. Плпћ и Змај почпњу певати ире но што је Ј. С. Поповић завршио. Оба се она везују за Бранка те прнказују , за сад самп, песништво новога народнога правца у књижевности. Др. Мплан Јовановић једним својпм сппсом („Тамо Амо“) прпказује нов, до сад у Задругпнпм пздањима незаступљен, жанр — путоппс, у ком је после .Б. Ненадовпћа најјачп иредставнпк у нашој пначе доста обилатој путоппсној књпжевностп. У једном другом сппсу (ЂС мора п са сува“) наставља прнноветку, као п Матавуљ (.Бакоњом“). Ове две последње годпне, осем ранпјега Змаја, уведенп су у Задругу, као новп, Веселпповић и Живковић. II ако је Змај почет већ у III колу, а у овом само довршен, опет ћу о њему мало више рећп, а тако и још коју о Веселпновпћу и о Жпвковићу. Нацпонално-демократскп иокрет, којн је од почетка XIX века завладао српскпн народом, и народне песме, које Вук унесе у српску књижевност, поред других узрока учинпше да је ова од почетка четрдесетнх до краја седамдесетих годпна имала таку обнлату и таку богату песнпчку продукцпју на пољу лпрском н епском, да ће доцкан слпчну пматп. Да не рачунамо књпжевнпке којп су тада довршивалн свој рад, као Симу Милутпновића п Јов С. Поповпћа, ту су нам: Његош. Бранко, Суботнћ, Прерадовпћ, Враз, Мажуранпћ, Пуппћ, Боројевић, Илић. Ненадовпћ, Змај, Бан, Сундечпћ, Грга Мартпћ, Мпта Поповић, Костпћ, Каћанскн, Грчпћ, Срб-Мплутпн, Јакшпћ па осталп омладпнцп п толпкп другп. Међу најдубљим и најнежнијим лпричарима тога пространога кола стојп Јован Јовановић. Још Змаја одлпкује свестраност : у њега је обпље љубавне, интимне породпчне лпрнке, романаса и балада, духовитостп. хумора п сатпре у дидактицп. Колпко је год дубоко осећао своју лпчпу срећу п јад, толико је он сав осећао са својпм временом. А њега се не тпчу само нашн крупнп националнп задацп и нитања, као гогово све остале његове савременпке, он се обзпре п на многе локалне појаве, више пута у осталом од врло шпрокога значења, а тако п на крупне догађаје савременога човечанства. Та његова тесна заједница идеја п срца са савременим појасом српскпм, спојена с велпком апсолутном вредношћу његова талента, п учпнпла је Змаја и његову појеспју пајпопуларнијом од свпх