Delo

456 ДЕ.10 његових другова песнпка. Већ је блпзу четрдесет годипа како је његова дела глас народни подигао међу класпчне иропзводе српске књиге, п кад је иптање о издању његове друге „Певаније* дошло пред српску књижевну Задругу, њена је управа имала само да постуии по друштвеним правилима и, вршећи свој део друштвенога задатка, да их да у штампу. Све би ово довољно бпло у две трп речи констатоватн, кад данашња генерација не би бпла худе среће какве је. После полета којп је носио пашу народну душу, иунећп је поуздањем п надом, све до догађаја који се, прпвремено, завршпше берлинскпм конгресом и његовим последицама, настутгила је клонулост и разочарање па ово последње добива чак облпк хладноће, па и нерасиоложења, према онима који бејаху најбољп представнпцп прошлога полетнога душевнога стања. Да ово на себи осети, било је п Змају еуђено. Гласовп такн пробијали су и у српској критици; али онп би, самн, билп незнатни према Факту шго знатан део повога колена чнталачкога који пристнже овнх последњнх годпна — а они су, као младн људи, главни читаоци песама — не осећа више онако како се пре осећало: растао се са ондашњпм идеалима те пема впше опакога душевнога сродетва пзмеђу њега н песннка старога колена. Залуду се велп да је песник — уа1е« , пророк, овде је прекрет био тако крупан, да су н песници, идеалпсти који обпчно далеко напред трче, засталп пза њега и постали несавремени. Залуду се п сам Змај под утицајем онпх великпх догађаја, великога искуства за народ н за њега, такође мало иреобразио опет није сачувао темпо свом кораку према оном у новога кола. Стара ствар, стари процес — између „оцева и деце“, чак између Николе Петровпћа н Аркадпја Николајевића, а некмоли између Павла Кирсанова и Базарова. Такој преображеној новој генераци.ји дана је у руке Зма.јева „Друга Певанија"! Шта има у другој свесци те збнрке (јер о првој ношто је изашла у ранијим колима, пе мислим нарочито говорнти) ? Ту су: патриотске иесме, „Пробе Пера“ н „Стрижице*, епиграмп, епптаФи, п на крају у „До датку“ разнеддоцније пађене, песме, које су случајно нзостале нз прве свеске ове збирке или из старе „Певаније“. Разуме се да тим није приказапо све Змајево певање после тога старога повосадскога пздања. Ту ппсу толпке лепе лпрске песме и хумористичке и сатпричне, штампане у I св., ту нема већине политичких песама, гу нема дечјнх, ту нема „Снохватица“ које сведоче како је и сад моћна машта песникова, која онако бујно. на заранцнма песнпкова дана, ствара нов жанр с новим обиљем чисте појеспје. Свакојако ово што се даје у овој свесци, о којој специјално разговарамо, на.јмање је прикладно да одушеви н занесе данашње читаоце српске. Не само у одељку где су нарочнто скупљене патрнотске песме (III) него је и у свим осталима (1У-У1) све до „Додатка“ велпком делу песама предмег чисто патриотскн или је патриотски осећај основа, од којесе полазп. У