Delo

458 Д Е .1 0 иише или мање духовите поенте иди оштре досетке п прекора. Од туд међу овим патриотскпм има пх, које би пре пристаде у другу врсту, као што и међу онима нз другнх одељака књиге има доста песама које би тоном са свим иристале међу патриотске. С оннм другпм Змајевим песмама — друштвенога характера и с осталим дидактичкнм — још је данас већа невоља. А тај је жанр, који је у старијега песника најпрпроднији, у овој свесцп најјаче заступљен. Данас и дидактпку избацују из круга песннчкога, ма н по цену избацивања Хорација, Јувенала и свих њиховпх наследника по светскнм литературама. Ни борба са „злобом данам ни с општом прћијом зала у човека, не допупгга се оном кога хоће да признају песником, а Змај се највпше с тнм невољама бори, и о том се баве великом већином осгале песме ове свеске: „Пробе пера*. „Стршкице“, „ЕпигрампД Ту има несама лаких, где се духовитом досетком, често простом нгром речн, доднрују појаве тако несташно, да би се могло чпннтн е их песник ннје загледао и мало даље од површине, али се често баш таким начином додирује Ахплова пета многога зла у животу. У другима је још ведар, хумор али већ осећате даутој „чашпмеда" нман „чашица жучп", док у некима не нреоблада грка сатира. А предмети су песникова бича врло разнолики: н. п. новпнарп. стпхотворцп , власницн п они који им каде, јавни раднипи, свештеппцп; манастирскп живот, политичка нехарактерност, служење новцу, Фразерство, здравице; пиће п пијанство, породичпи живот и његове нрилике у нас н у опште, нарочито оно наопако женско схватање позива свога ит.д. ит.д. Има ту песама од четири кратка стиха, а има опширннјнх; има их где је мисао аФористички исказана; нма IIх гдје је употребљена метаФора; а пма правих песничких слика. Змај вам „јадно просјаче“ (с. 267 ) прпказује потезима, простим као што су неки Тасе Мпленковпћа, алн тако силним, да сам није осећао дамутреба додатп и једну реч објашњења. „Прича“ (с. 237—8), која претсказује -Спохватице”. комбинује богагу сликовитост с енергичним, и ако индиректнпм, аностроФирањем на крају. Кад човек чита ове песме онако како треба добре песме читати, јасно му је да нема пред собом нн ситну душу ни лако умље. Ко се нотруди да у својој представи о Змају допуни песнпка љубави и полета младићскога, песнпком идеја о животу грађанском и људском, каки се он показује у овој збирци, можда неће нроклињати опо време које је паглу бујност прнмирнло али у накнаду дало сталожену бистрину ума, која народу своме даје овако красне поуке. .Ја их набрајати нећу: нека пх чнтаоци, који од тога не беже, сами потраже, н лако ће их наћн. Ја ћу још споменути песме где се јачеистпче ннтнмност песникове личности, ма да је мало песама у овој збнрцн у којима се та пста страна не би такође осећала. У „Додаткуц је највише оних у којима Змај говори о себи. Ту чак имају неколике из онога срећнога младићскога доба, које је обухваћено првом „Певанијом“, као шго ту иначе нма више из