Delo

КЊИЖЕВНОСТ 463 сеоскога атара. Његове су приче — идиде, појесија сељачкога живота у Србији. Али те идиле нису постале као негација другога — шумнога градскога живота, као последице досаде и пресићености од модерне ци* вилисације; оне су поситиван израз главне сгрује државнога живота у Србији. Србију је у почетку овога века српскп сељак сгворио, па у њој жпви он у срећи коју је себи стекао Та срећа можда нцје нигде била тако пуна, по обезбеђеностн материјалнога обпља, као у опом кључу нзмеђу Дриие с Саве. Прави син тога краја, Јанко је остао веран пореклу који га је дао п живогу кога је он сам део; оп је тај сељаков живот, са свнм његовнм светлим странама, унео у српску приповетку шнром на врата, којаму већ беху отворили Лазаревић, Глишић, Милићевпћ. Стварност жпвота, којн се ириповеда, даје песниковим створовима ону иодлогу истине н једрине, без које се не могаше одржати они огледи, често врло даровити, које чињаху на сеоској нриповеци књнжевници онога кола пре 1880. Али н ако нн у једнога другога ириповедача није сељачки жнвот тако успешно прпказан као у Јанка, опет је овај кад нише, савпрожет симпатијом, одушевљењем. поштовањем према њему. Како је ои далеко од погледа Толстога на јаде сеоскога мрака, а некмоли од сировостп Золине „ЗемљеЧ Он је мачвански живот несумњиво доста идеалисовао, највише одабирајући оно што је најлепше н најчнстије у њем\ па се чак могу опазити и трагови романтисма у његовим причама. Па п другн би се трагови нз ранијега времена моглн ту константовати. Напротив редак је и врло изузетан догађај да се Јанко заборави и зађе мало даље у реалисам. какав је н. п. у Матавуља веома чест. Кад се Веселиновић и занесе, то је обично само онда, кад се преваре н севдалинке нашега свакојако чеднога народнога песништва. II баш је оно идеално цртање мачванскога живота и дало Јапковим приповеткама онај чар који је, с другим, нленио читаоце Мнлићевићевих „Зимњих Вечерн*. Та ндиличност Јанкових слика реалпога живота чпни његову ори гиналност; она им, приказана богатим колоритом п још богатијнм језнком, обезбеђује особено место у нашој националној књпжевности. Љ. јЈовановић (Свршиће се) ИЗ БУГАРСКИХ ЛИСТОВА I МаЛедоиско иитање и сриско-бугарски односи с гледишта аптроиогеографског. — Песимистичка оцена о бугарској интелигенцији. — Бугарин о Београду гг о Србггма. Потстакнут иогледима проФ. Фишера, изложеннм у његову делу Ј)1е згШеигораГвсћеп НаШпзеГп, А. Иширков, један од млађих иаучннка бугарских, чије је име познато читаоцима „Дела“ пз ранијих „ПрегледаД дотакао се у своме чланку, Аггтроиогеограгфске белешке о Балканском По-