Delo

Д Е .1 0 4!Ј4 луострву,') иитања, која су п за нас од великога интереса ради аргумената, на оспову којих их писац расправља Поредећи три европска полуострва: Пирпнејско, Апенпнско н Балканско, писац на првом месту налази, да ово последње сједињује у себи карактерна обележја првих двају: севернп део, по шпрнни п трапезоидном облику, лнчп на Пиринејско, а јужнн, продужујућп се у Грчкој у облнку ромбонда, има превагу п пад Пт .лијом својом изрецканом обалом. Остављајући на страну остале сличне црте, истпчемо, да је, по пишчеву мишљењу, главна одлика Балканског Полуострва његова обплно раздробљена површнна н многобројне му природне свезе са Европом и Азпјом:. није одељен од европског трупа впсокпм нланипама, као друга два полуострва, него Дунавом, који га везује са срцем Европе; а из планинскнх ланаца, којп служе као вододелница Белог и Црног Мора, извиру многе реке, те, текући северу и југу, отварају путеве кроз планине п равнице и везују његово многобројне плодне котлипе с Дунавом и Белим Морем. Најглавнији иутеви у мерпдионалном п диагоналном правцу, којп су посталп на основу ових геограФских особнна, јесу Београд—Солун н Београд—Цариград: нрвп је најкраћи пут од средње Европе заЕгипат. Суецки Канал, Индпју, Китај, Аустралију; други везује Европу са Азлјом. Овим иутевима служи Балканско Полуострво као посреднпк између Европе н других континената. II док су друга два полуострва отворена само на западу, Балканско Полуострво је огворено ка северу, југу н југоистоку; западна иак страна, п ако је окренута супрогним италнјанскнм обалама, затворена је за море н претставља због орографског склопа п распоре а, задњу страну полуострва. У свези је с овнм геограФскпм нрпликама п она велика разноврсност становнпштва, које живи на Балканском Полуострву. Поред староседелаца, Трако-Илира, долазнлп су, пдући обележеннм правцпма, редом Грцн, Римљани, Бугари, Срби, Турцп и др. У цсторнјп турских освајања најбоље се впдп значај прпродних путева за саобраћај: Турцима је лакше било стнћн до Беча, него ли завладати Д •лмацијом н Црном Гором. Узрок су томе орографске прплпке, због којнх је тежак саобраћај п.змећу Јадраиског Мора н унутрашњости полуострва. Босна и Србија, ма да су биле близу Јадранског Мора, нпсу никад биле са њнм у теспој свезн, него обрнуто на северу саУгарском. ,,И данас, велп писац, ако Срби теже да аробију себи иут ка Солуну, не чине то с тога, гато се Восна и Херцеговииа налазе под аустријском влагаЛу, као гато мисле неки наиш иолитичари, него из чисто географских обзира. Србима је најирироднији иут к мору Београд—Солун“ Ово је тачно. Становнишгво Балканског Полуострва није само разнолпко по народности, него и по вери. II у том се погледу ово полуострво са свпм разликује од друга два, у којима је становништво једноставно. Ова је 11) Бглгарски Пр4гледЂ, књ. IX за децембар стр. 23 — 35.