Delo

КЊИЖЕВНОСТ 465 разноликост последица лаких свеза полуострва са Европом и Азијом, особитог карактера његове површнне и двојаког, моралног и полптнчког, утпцаја из Цариграда п Рима. „Балканско полуострво изукрштано је многобројним планинама, којима су изодвајане једна од друге многобројне коглнне (около 100) једнаког карактера: све су мале, високе, добро наводњене, нлодне и внше или мање затворене. Баиканском Полуострву недостаје једна централна иокрајина, која би имала иогодаба да постане политичко средиште, одакле би се могло господарити над целим полуострвом,и Још је, по пнсцу, пајудесннја покрајина, која би могла постати моћно иолнтпчко средиште, софијско поље, коме Искра, и долпне река Струме, Нпшаве и Марице обезбеђују лаке свезе са другим деловима полуострва. „Ако хоћемо ми Бугари, вели Ишнрков, да играмо некад какву удогу на Балканском Нолуострву, као базис за нашу радњу треба да служп лпнија Пловдив—СоФИЈа —Ниш. Срби ће се само онда одрећи Маћедонијекад поведемо с њпма борбу за долине Нпшаве и јужне Мораве, које су биле наше до рата од 1877—78.“ Ово је бар искрено, кад се посматра као жеља, ако п није ни тачно ни промишљено, кад се оцењује с гледишта историје и впшпх интереса заједничке нам будућности. Историја не зна, да је икад софијско поље играло улогу, коју би рад да му намени г. Иширков; али знадаје долина јужне Мораве, која се лако везује са Шумадпјом, моравском долином. софијским пољем кроз нншавску долину, Маћедонијом кроз вардарску долину, у нсторпји српскога народа играла врло велику улогу и била средиштем старе српске државе у доба њена највећега сјаја. II кад се мп отимамо од нривлачностн, коју пмају оваке претензије, имамо права да бар од озбпљних паучпика тражимо да не задиру без певоље у питања, којима се могу служитн једпно експлоататорн патриотизма. У данашње доба нама се чпни да је паметннје мислити о опасностима, које прете да нам псткопају будућност, него ли чепркатн но прошлости. То би' требало добро да упамте бар бугарски научници, кад већ њиховп новинари не могу да схвате, да је малпм народнма највише штете наноспло преувелпчано мишљење о некадашњо.ј славној прошлости. Овако добар геограФскп положај Балканског Нолуострва, слабост турске царевнне, аспирације малпх народа балканеких и супротни ннтереса великнх сила створили су источно питање, које се управо своди на питање о наслеђу Турске, којој сви предвиђају скору проиаст. Малп балкански народи увиђају да онн не могу бнтн наследннцн целе царевпне, па се с тога задовољавају Маћедонијом, остављајући остало великим силама, којпма бн сви вољнн били послужнти само да обезбеде себи њнхову помоћ за Маћедонију. Маћедонско питање постало је данае предмет спора лзмеђу Срба, Грка п Б^гара. Разуме се да писац стоји уз гледиште, да је Маћедонија искључиво бугарска страна и по језнку и по исторнји н по етнограФији. Друкчнје он као Бугарин не би ни смео писати, ако не би бно рад да га сва штамна прокуне као издајнпка. Остављамо, дакле, то питање Дело XVII 30