Delo

454 Д Е Л 0 Она га чу кад уђе и не иомаче се. Он је зовнуг — Клодина! Без сумње она хтедијаше да сврши свој зсЈгегго, јер њени нрсти ненрестано летијаху, мало убрзавајући темно. Он понови тоном туге: — Клодина! Она тада прекиде, окренувши се одједном на својој покретној столици, и запита: — Шта је? Поглед у ње беше лен, миран, равнодушан, безбрижан, нарочито безбрижан, као да је живот лака и сигурна ствар, и као да у њему човек нема ничега горе да се боји но да не буде нометен у свирању какога тешког зсЈгегго. Одбер јој се приближи и пољуби је у чело. Она се, без сумње, зачуди, јер он никада не показиваше своју нежност. Чуђење њено нрође као облак преко њених великих, бистрих очију, али не виде да њен отац, узбуђен чекаше од ње једну реч, нокрет, ноглед, ма какав знак, који би посведочио споразум душа, толико потребан у часовима бола. Како јој се учини, да пол>убац није одговор на њено питање, она понови: — Да нема што, оче? Одбер одговори: — Не, нема ништа... Хтео сам само да те видим и то је еве!... Можеш сад опет наставити свирање!... Она се понова окрете на својој столици и њене мале беле руке почеше изнова да прелећу преко дирки. Очекивала је о валсу или полци уобичајену Фразу, која ју је увек малчице дражила. Али Фразе не би. Одбер послуша мало не чувши ништа, на се полако уклони. На нољу смагну раменима. Шта може захтевати од Клодине? Деца су деца, т. ј. мала створења којима владају тренутни упечатци, која не знају ништа, не разумеју ништа, не погађају ништа. Кад буде дошао час да остави кућу, у којој се родила и да нође у други стан, у скромнију кућу, у другу варош, сирота мала ће плакати, и то је све. За њу немађаше никакога смисла реч „пропаоД и тек мало по мало она ће погодити страшни њен смисао, кад буде сазнала за бригу и оскудицу. Ниједан