Delo

4(34 Д Е Ј 0 тачке дирека еу у исто време тачке обнма кружног на екватору којц је сад енвиаотенцијални нруг. Ако би место круга узели лопту лпннја сила онда се и њееа површина зове еквиаотенцијална аовршина. Лепе слике еквипонтецијалних кругова су они кругови којн посгају ако у каквој мирно.ј водн ударимо каменом: ми ћемо видети кругове све веће и веће од средишта који се постпуно у даљини изгубе као што се и дејство линија сила губи са квадратом даљине. Да бп смо имали слику еквипотенцијалне површине ту је довољно да поменемо: иод у соби, за тим сто и разне снратове на каквој кући ксјн геку међу собом паралелно. Рецимо да је под уздигнут над земљом 1 метар , онда све тежине на поду на ма којем месту имају готовину рада 1 килограмски метар, јср их је требало с поља унети и они према земљи стоје 1 метар високо. Ну ако са пода узмемо две три ствари од по 1 кг. и однесемо на сто који је пад подом рецимо опет 1 м. онда ће на столу имати све три ствари два килограмсна метра готовине рада или радне мо&и. Ако дакле узмемо па покрећемо килограм тежнне по столу (подразумевајући да је сто гладак и да између тогатела од 1 кг. п стола нема трења), онда се правцем столске површине не врши никакав рад н по томе сто представља (као површина) једну еквипотенцнјалну површину. Сто до стола, са истим висинама ногу (онако исто као н дпрек до дпрека), дуж екватора правилп би један појас од површпне на којима једнаке тежнне нмају према земљиној површини исту радпу моћ илн готовнну. Дакле еквипотенцпјалне површине су оне површпне које су рецимо према земљи, подједнако раздаљене од њепе иовршине. Ако бисмо замислнлн подове од спратова иродужене дуж обима земљиног онда бн ти спратови представљалп еквппотенцијалне површине. Ствари на првом спрату имају мању радну моћ од ствари на другом, трећем и т. д. Те површпне са стране гледане биле бн налик на обручеве концентричкн поређане. 7. Положај линија сила према аквппотенцијалној површини је онакав као положај столских ногу према површпни самога стола, т. ј. линије сила су увек уаравне на својим еквииотенцијалнима овргиинама. 8. Најзанимљивије ће бити за читаоца кад кажем да се рад лннија рачуна само правцем линпја спла а правцем еквипотенцијалнпх површина (дакде ио кругу еквипот. илп површпном пода или стола) да нема рада. Ну то ће бнти одмах јасно кад само споменем ове погодбе: 1) да се еквипот. површине морају сматратп као бескрајно глатке, 2) да нренашање терета по њему нде без отнора јерједан килограм на внснни 1 м. ношен хорпзонт. правцем а то значи по површини која ма на којем месту има једнаку раздаљину од цептра не може нмати више нагомнланог рада ни кретања већ као и сваки килограм којн је од средишта за један метар раздаљен. Отпор који се савлађује хориз. нутем може бити