Delo

ЈЕДНА НАУЧНА НОВИНА 405 отпор. само рапаве површине која ма како на око изгледала глатка на пр. велика површина леда мора нмати рапотине. Носледнца овога сматрања је у томе да ако се пењемо уз какве камене степенпце и носнмо какав терет онда се рад мери тежином ногиечо1 терета али не умноженог са дужином степеница илн стуба веК само висином а то је управном линнјом која је спуштена не дуж степеницадо зем.Ђ. новршине већ правцем виска од нај.ише (горње) тачке ка земљиној површини. Ако се дакле неко иење уз степеннце онда он, (по чем сеједнастеиеница (банак) састоји из једне уиравне равнине на земљи и једно,хоризонталне) једаред иде хоризонталним иравцем не вргиеКи рад а другп п\т подижући ногу у вис колика је висина једног стеиена. Ну висина једног банка са висннама осталих таман нзноси виспну степеница од земље до горњег краја а не дужпну. Ето услед чега се терет при косом пењању пли спуштању не множн лужином коснне већ њеном висином да би се израчунао рад но тој косини. II ако су нешто дуже ова обавештења мислимо да нам чпталац који ннје дово.ђно посвећен (стручним част н поштовање) не ће замеритн јер се тако може схватити значење рада г. Станојевнћевог и то само приближно, али је ипак и ово обавештење дово.ђно да се колико је могућно внше схвати и значај овога рада његова иаидаља примена сем оне коју ће читаоци мало после прочнтати. Нре него донесемо превод у изводу да сумирамо што смо изложили: 1. Закон привлачења или одбијања је у овом: силе које прнвлаче или се одбијају, — у правој су сразмерн са производом њихних маса а у лзврнутом са квадратом њихнпх раздаљина. 2) Линије сила су оне које као зраци избијају пз каквог средигита као извора силе. 3 и 4. Рад линија мери се истпм правцем сила и пма га од две врсте; видљивог при самом кретању илп скривеног (уштеђепог) који зависп од места и његове раздаљнне према средишној спли. 5) Скривен рад на пстпм раздаљинама и местима од средишта по линијама сила пма свуд у наоколо исту готовину за псте масе. Круг којп је постао једнаким величинама линија сила зове се радно ноље нли кратко: поље лпнпје сила. 6) Еквнпотенцнјалан круг или линија зове се обнм кружне линије, јер свака гачка на обиму има нсту радну готовину према средишту, дакле исту количину скривеног рада. Слично томе значи и еквипотенцнјална површина као гшвршина лопте која подједнако од средишта одстојп. 7) Линије спла према еквинотенцнјалним линпјама пли површииама егоје управно на њнх. Оволико смо сматрали за потребно да обавестимо читаоце да би могли што правилније не само разумети рад г. Ђ. М. Ставојевића него н Дбло XVIII 30